Борба против корупције нестала и са папира

САРАЈЕВО - БиХ не успијева да поправи свој имиџ на пољу борбе против корупције, а ситуацију додатно компликују најновије анализе из којих је видљиво да на заједничком нивоу власти, осим што нема смјерница и нових докумената, нема ни претјеране воље да се томе стане у крај.

Ситуацију, чак и на папиру, додатно компликује то што су стратегије и пратећи акциони планови за борбу против корупције истекли на готово свим нивоима власти, осим у Републици Српској, у којој документи важе до 2022. године.

Пресјек стања на терену је описан у ревизорским извјештајима о извршењу буџета институција БиХ за 2020. и о главним налазима и препорукама за тај период који су стављени на дневни ред сједнице Представничког дома Парламента БиХ, заказане за 26. октобар. Дан раније о тим документима би требала расправљати Комисија за финансије и буџет тог парламентарног дома, а многи су сагласни у оцјенама да БиХ не напредује на овом пољу, иако то траже на бројним домаћим и страним адресама.

У Канцеларији за ревизију институција БиХ наводе да изостају активности те да се током ревизије појединачних институција нису могли увјерити да се у пракси довољно спроводе конкретне и ефикасне мјере на превенцији могућих коруптивних активности и санкционисању већ учињених или индикативних коруптивних активности.

- Активности се углавном своде на испуњавање формалних критерија, али не и суштинских. У пракси се поновно показало да су процеси јавних набавки и запошљавања најризичнији процеси када је у питању корупција и превара у јавном сектору. Процес јавних набавки због значајних финансијских средстава која се троше у набавкама, као и због чињенице да се ту спаја приватни и јавни интерес, је процес који по својој природи има изузетно висок ризик од коруптивних радњи - упозорили су ревизори.

Осврнули су се и на процес запошљавања у јавном сектору, додајући да је посебно у условима високе стопе незапослености и бенефита рада у јавној администрацији, изложен високом ризику од коруптивних активности.

- Свака институција треба осигурати да корумпирано понашање или прекршаји подлијежу одговарајућој санкцији или реакцији надлежне институције. У пракси је, међутим, углавном присутно одсуство реакције на уочене и указане могуће/индикативне коруптивне радње, тако да често изостаје јача и одлучнија реакција надлежних институција па и јавности у цјелини - пише у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.