Бол за жртвама вјечна опомена ФОТО

Доња Градина - Жртве усташког злочина - геноцида не смију и неће бити заборављене, а приче о мучким убиствима Срба, Рома, Јевреја и других и њиховој борби против зла морају да се преносе са кољена на кољено, да се тужна историја више никада не би поновила.

Поручено је то данас из Спомен-подручја "Доња Градина" код Козарске Дубице, гдје је служен парастос, положени вијенци и запаљене свијеће поводом Дана сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Злочин без заборава

Током парастоса прочитане су православна, јеврејска и ромска молитва, а вијенце на Спомен-подручје положиле су бројне делегације, међу којима делегација РС са предсједником Српске Милорадом Додиком на челу, Владе РС, коју је предводила премијер Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић, потпредсједник РС Емил Влајки, изасланици предсједавајућег Предсједништва БиХ, те предсједника и Владе Србије.

Пошту жртвама одале су и делегације Израела, представник Конференције највећих америчких јеврејских организација, као и представници амбасада Србије, Руске Федерације, Њемачке, Француске, САД, Холандије…

Предсједник РС Милорад Додик рекао је да се злочин у Доњој Градини не смије заборавити, јер су заборав и неправда довели до тога да се рат на овим просторима понови 1990-их година.

Он је нагласио да су Срби дали немјерљив допринос у борби против фашизма и да је српски народ и данас одлучан да буде дио заједнице мира и толеранције.

- Овдје свако има неког кога нема, овдје свако има неког за ким плаче... Тај бол је саставни дио наших живота, бол за свима који су страдали овдје, а били су против фашизма - рекао је Додик и додао да је српски народ поносан на свој допринос антифашистичкој борби.

- РС жели да буде дио слободног европског свијета, али не жели да изгуби свој идентитет. Српска жели добро, али и тражи поштовање и неће одустати од себе - рекао је Додик и поручио да је српски народ поносан на РС и да је спреман да буде у БиХ у оној мјери колико је то предвиђено Дејтонским споразумом.

Додик је упитао зашто у Доњој Градини није био нико од званичних представника Сарајева, с обзиром на то да они стално инсистирају да представници Српске буду на обиљежавањима датума који су њима важни.

Министар просвјете, науке и технолошког развоја Србије Жарко Обрадовић изјавио је да је српски народ међу онима који су поднијели највеће жртве и преживјели највећа страдања у борби против фашизма на овим просторима и да су с правом поносни на ту борбу.

- Наш народ је имао један од најмасовнијих антифашистички покрета у свету и тада, као и увек у својој историји, српски народ се није опредељивао на основу величине и силе већ на основу вредности које смо бранили - казао је Обрадовић.

Делегације

Замјеник и в.д. министра иностраних послова Израела Зев Елкин поручио је да су данашње генерације обавезне да памте какав се ужас дешавао у логору Јасеновац.

- То је, прије свега, наша обавеза према овдје настрадалим Србима, Ромима и Јеврејима, јер онај који не памти прошлост и његова наравоученија не може да гради садашњост, а камоли будућност - рекао је Елкин.

Градоначелник израелског града Модин Хаим Бивас рекао је да димензије холокауста и злочина почињеног у Јасеновцу и Доњој Градини остају изван домашаја здравог разума.

- Постојање државе Израел и Републике Српске представља гаранцију да се страшни злочини неће поновити у будућности - рекао је Бивас.

Предсједник Конференције највећих јеврејских организација у САД Михаел Баренбау казао је да свијет не треба да дефинишу подјеле међу људима, насиље и тероризам и додао да прича о ономе што се догодило у Доњој Градини и Јасеновцу не смије да буде сакривена од цијелог свијета.

Амбасадор САД у БиХ Патрик Мун рекао је да се злочини морају памтити и нагласио да овај логор има много прича које могу и треба да се испричају и препричавају.

У систему концентрационих логора Јасеновац, од 1941. и 1945. године, убијено је око 700.000 дјеце, жена и стараца, а међу жртвама било је 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста.

Како је било бјежати испред непријатељских руку посвједочио је Спасоја Алексић, који је имао 14 година када је одведен у Јасеновац. Он је успио да побјегне из "фабрике смрти" и избјегне довођење у Доњу Градину, а тиме и сигурну смрт. Преварио је чуваре, прерушивши се у дјевојчицу.

Према начину убијања јасеновачки логор се сматра најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свијету, а који је основала и њиме управљала НДХ.

Јасеновац

У меморијалном подручју Јасеновац јуче је на мјесту усташког логора смрти, код споменика Камени цвијет одржана комеморација, у знак сјећања на пробој посљедњих затвореника логора 22. априла 1945. године, али и одата почаст за све страдале и преживјеле логораше.

Хрватски предсједник Иво Јосиповић рекао је да жртве Јасеновца не смију бити заборављене, те да се злочин не смије поновити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.