Фото: Илустрација
САРАЈЕВО - Иако је три деценије након рата очишћено више од 80 одсто контаминиране површине, БиХ неће успјети да испуни обећање о земљи без мина до марта 2027. године. Због тога је упућен званичан захтјев Јединици за имплементацију Конвенције у Женеви за ново продужење рока, потврђено је на скупу у Сарајеву.
Директор Центра за уклањање мина (БХМАК) Енис Хорозовић појаснио је да се под сумњом на мине и даље налази чак 774 квадратна километра територије. Највећи проблем представља преостали терен који је углавном шумски и изузетно тешко приступачан за деминере и механизацију, пренијела је Срна.
- Апелујем на грађане да поштују знакове упозорења. Губитак људског живота не може бити надокнађен. У послијератном периоду страдало је 625 лица, а посљедња трагедија у Добоју из августа прошле године, када је страдао деветнаестогодишњак, опомена је за све – истакао је Хорозовић.
На путу ка коначном циљу стоје и административне препреке. Предсједник Комисије за деминирање БиХ Огњен Зекић најавио је нови закон који би требало да убрза процесе, подсјетивши да је тренутни оквир стар више од двије деценије.
– Важећи закон усвојен је још 2002. године и неопходна је модернизација прописа како бисмо ефикасније завршили овај посао – навео је Зекић.
Европска унија остаје највећи партнер у овом процесу. Замјеник шефа Делегације ЕУ Адебајо Бабаџиде подсјетио је да је Унија до сада уложила 50 милиона евра, уз додатних 10 милиона који су већ обезбијеђени. Мине и даље онемогућавају безбједно кориштење земљишта, што директно штети економији и развоју заједница.
БиХ је према процедурама Конвенције из Отаве дужна да до 31. марта поднесе комплетан захтјев за продужење рока, о којем ће до краја године одлучивати комисија предвођена Алжиром.
Повезане вијести:
Од сукоба у БиХ прошло више од три деценије, а деминирању се не назире крај
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.