БиХ против градње пељешког моста

Сарајево - Синиша Хајдаш Дончић, министар поморства, промета и инфраструктуре Хрватске, најавио је да ће градња пељешког моста почети крајем ове или почетком идуће године, међутим Босна и Херцеговина барем за сада неће дати сагласност која је неопходна за тај пројекат.

"БиХ неће ометати Хрватску да повезује своју обалу и немамо ништа против градње моста према свјетским узусима. То подразумијева да БиХ као земља која излази на море има приступ међународним водама, а то значи да Хрватска мора изградити мост најмање са 60 метара пловне висине и с главним луком од 500 метара како би прекоокенски бродови могли пловити испод њега", рекао је Шевал Ковачевић, замјеник предсједника Поморског друштва БиХ и вјештак саобраћајне струке.

Он каже да је званичан став БиХ изнесен на свим форумима и презентацијама тог пројекта јасан и прецизан, а то је да нема градње пељешког моста који ће онемогућити БиХ да кроз неумски и корчулански канал има приступ међународним водама и отвореном мору, пишу Независне новине.

"Према конвенцијама, сусједна држава уколико има разуђену обалу као што је Хрватска нема право правити никакве препреке земљи која има увучену дубоку обалу као БиХ. Хрватска иде на варијанту моста од 35 метара пловне висине и неких 180 метара распона лука, а ту не могу да прођу ни мало веће бродице", рекао је Ковачевић, додајући да градња моста који одговара БиХ кошта најмање 300 милиона евра.

Да Хрватска не намјерава градити мост који би одговарао БиХ, дјелимично је потврдио и министар Дончић, који је рекао да ће пељешки мост коштати око 200 милиона евра.

Хрватски министар потврдио је јуче да је у Хрватску стигла студија изводљивости Европске комисије те да ће у понедјељак у "Хрватским аутоцестама" бити одржана презентација овог пројекта.

"Завршена је студија предизводљивости, студија изводљивости те студија утјецања на околиш. Први натјечаји расписат ће се у рану јесен", рекао је Дончић, додајући да градњу очекује крајем или почетком идуће године.

Када је у питању финансирање овог моста, Хрватска очекује да то буде из европских фондова барем у износу од 50 одсто, мада би, како је рекао министар Дончић, било добро да се тај постотак попне на 80 одсто.

Овим мостом повезао би се Дубровник с остатком Хрватске, што је жеља свих власти у Хрватској од рата наовамо. Његова градња била је започета 2007. године, али је на крају прекинута због високих трошкова које Хрватска није могла обезбиједити.

Предсједница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић и прије ступања на ову дужност најавила је да ће се снажно залагати да се мост гради средствима из европске касе.

"Нужно је прометно спојити хрватски југ с остатком земље. Љети су испред Неума велике колоне с обје стране границе и не смијемо допустити да Хрватска није територијално повезана", упозоравала је Грабар-Китаровићева, која је, подсјетимо, током предизборне кампање и обишла локацију на којој мост треба да буде грађен.

"Не знам да ли ће заиста кренути у изградњу моста, јер досад смо имали у неколико наврата најаву да од те године почиње изградња моста, па није почела, али оно што је битно нагласити је један сасвим јасан и утемељен став наше стране од којег ми нећемо одустати; да Хрватска, наравно, има право спојити властити териториј и нико јој не може казати на какав ће начин то урадити - да ли мостом, тунелом или на неки трећи начин - у исто вријеме не смије угрозити право Босне и Херцеговине на приступ отвореном мору у складу с Конвенцијом Уједињених нација о праву на море", рекао је недавно Бакир Изетбеговић, члан Предсједништва БиХ.

Он је подвукао да Босна и Херцеговина мора имати коридор који мора бити довољно широк.

"Технички услови који се односе на изградњу самог моста, његова висина, распон стубова, морају допустити кад-тад у будућности изградњу луке на Клеку, поред Неума, о којој ће Босна и Херцеговина одлучивати. Хрватска не смије затворити приступ таквој некој будућој луци неким техничким елементима моста који то не би допустили", нагласио је Изетбеговић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.