БиХ пријети још једна арбитража, тешка 400 милиона

Босна и Херцеговина би могла остати без 400 милиона долара уколико би изгубила у арбитражном поступку који је против ње покренула фирма Митал, а због улагања у Глобал Испат Коксну Индустрију Лукавац (ГИКИЛ).

Индијски милијардер Прамод Митал је почетком 2023. године покренуо арбитражу против Босне и Херцеговине, због сукоба који датира из његовог ангажмана у лукавачкој компанији ГИКИЛ. Овај поступак још увијек није завршен, а уколико епилог буде неповољан по БиХ, државу би могао задесити финансијски удар тежак чак 400 милиона долара.

ГИКИЛ је настао спајањем државне фирме КХК Лукавац и британске компаније Глобал Инфрастракчр Холдингс Лтд, а касније је као суоснивач уписана фирма Глобал Стил Холдингс Лтд (ГСХЛ).

Управо је с ГСХЛ-ом, 2003. године, Влада Тузланског кантона потписала уговор о стратешком партнерству у име КХК-а, чиме је овој иностраној фирми пренијела управљачка права над заједничком компанијом.

Иако је КХК задржао 67 посто капитала, ГСХЛ је добио 51 посто управљачких права. Међутим, како су тврдили из Владе ТК, ГСХЛ никада није испунио преузете обавезе, посебно оне које се тичу улагања у компанију.

С друге стране, ГСХЛ је инсистирао на томе да су управо они били ти који су улагали и спашавали фирму у кризним ситуацијама, преноси Кликс.

ГСХЛ, на чијем је челу био Прамод Митал, од тада се суочио с низом проблема. Митал је 2019. ухапшен у Лукавцу због сумње да је организовао криминалну групу која је из ГИКИЛ-а незаконито извукла више од 21 милион КМ.

Иако је касније пуштен, одређене су му мјере забране дјеловања у компанији, а за осигурање поступка одређено је јемство у вриједности од три милиона КМ и додатних 21 милион кроз имовинско-правни захтјев.

Међутим, Митал и његови сарадници су убрзо након пуштања на слободу напустили Босну и Херцеговину те су постали недоступни правосудним органима наше земље.

Након тога, ГСХЛ и Митал су, судским и тужилачким одлукама, потпуно искључени из ГИКИЛ-а. Управне и надзорне функције преузели су представници које је именовала домаћа страна, углавном повезани с тадашњом политичком структуром у кантону.

Сматрајући да су неправедно избачени из управљања фирмом у коју су, како тврде, највише улагали, Миттал и ГСХЛ су се одлучили на међународну арбитражу. Позивају се на билатерални инвестициони споразум (БИТ) између БиХ и Индије, који је, према њиховим наводима, грубо прекршен.

Митал тврди да је током година финансијски одржавао ГИКИЛ, чак и у периодима велике кризе када је једино захваљујући његовим гаранцијама компанија опстала.

Но, како тврди његов правни тим, када је ГИКИЛ коначно почео пословати позитивно, искључен је из процеса одлучивања, упркос чињеници да ГСХЛ и даље има 51 одсто управљачких права уписаних у судском регистру.

Ситуација је додатно закомпликована дуговима ГИКИЛ-а према фирми Стемкор (данас Moorgate). Наиме, након што ГИКИЛ није испунио уговорне обавезе, арбитражни суд је 2017. године наложио исплату више од 166 милиона долара.

Како дуг није плаћен, британски Високи суд правде је 2018. пресудио против Митала и ГСХЛ-а као гараната, што их је одвело у стечај.

Миталови адвокати сада тврде да је све ово посљедица неодговорног и незаконитог понашања КХК-а, који је, под контролом Владе ТК, покушао избјећи одговорност и пребацити финансијски терет на ГСХЛ.

У тужби против БиХ наводе да је ГСХЛ избачен из ГИКИЛ-а управо када је фирма постала профитабилна, а да нова управа располаже добити мимо знања и сагласности власника.

Пошто ГИКИЛ сада функционише без учешћа ГСХЛ-а у управи, иако се они формално и даље воде као већински партнер, Митал сматра да је одговорност на држави Босни и Херцеговини, која је, како тврди, допустила овакво поступање.

Из Владе ТК су прошле године навели да се тужба у основи, неутемељено и без валидне аргументације, позива да је Босна и Херцеговина прекршила, односно повриједила обавезе из Споразума између наше земље и Републике Индије о унапређењу и заштити инвестиција.

Како се у Закључку самог одговора наводи, од стране државе Босне и Херцеговине не постоје кршења, нити повреде Споразума између Босне и Херцеговине и Републике Индије о унапређењу и заштити инвестиција од 12. септембра 2006. године.

"Босна и Херцеговина и њени државни органи нису се ни на који начин уплитали у рад и пословање ГИКИЛ-а и да су сва улагања евидентирана од стране надлежног Министарства и код Регистарског суда, као и у књизи удјела у Привредном друштву ГИКИЛ", дио је текста одговора Владе ТК.

У коначници, остаје да се види како ће арбитражни поступак завршити и хоће ли БиХ бити обавезана на исплату стотине милиона долара, што би представљало огроман удар. Такође, финансијски губици се већ осјете.

Наиме, Савјет министара БиХ је на приједлог Правобранилаштва БиХ, крајем 2023. године донио одлуку о изворима финансирања обавеза у сврху вођења међународног инвестиционог арбитражног поступка у предмету тужбе Прамода Митала, Сангита Митал, Вартика Митал, Шристи Миттал и Дивеш Митал против тужене Босне и Херцеговине.

Савјет министара БиХ одобрио је до 800.000 КМ из буџета с циљем заштите правних и имовинских интереса БиХ у овом арбитражном поступку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.