БиХ пред најскупљим изборима у историји

Ведрана Кулага Симић 06.05.2026 20:51

Фото: Архива | Илустрација

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Десети по реду општи избори у БиХ, на којима ће бити бирано више од 500 функционера на свим нивоима власти осим градског и општинског требало би да буду расписани сутра, а уколико све буде ишло по плану, они ће бити далеко најскупљи у историји.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Десети општи избори у БиХ биће расписани, очекивано одржавање почетком октобра
Бира се више од 500 функционера на свим нивоима власти
Избори се од 2002. одржавају сваке четири године
ЦИК доноси одлуку о расписивању и утврђује рокове за пријаве и кандидатуре
Досадашњи трошкови избора кретали се од 8 до 12,5 милиона КМ
Укупно за изборе до сада потрошено више од 62 милиона КМ
Предстојећи избори биће најскупљи због увођења нових технологија
Планирана набавка опреме вриједна 74,5 милиона КМ (скенери и биометрија)
Тендер праћен спором – „Планет софт“ понудио 17 милиона КМ мању цијену
Уговор још није потписан, постоје недоумице о примјени система
Проблеми: нема адекватног складишта за опрему и одобрења за ново запошљавање
Институције морају обезбиједити новац у року од 15 дана од расписивања избора
Раније је било кашњења у финансирању
Највећа излазност била 1996. године – 83 одсто
Број кандидата се креће између 7.200 и 8.200

Избори по утврђеном циклусу

Први послијератни општи избори су одржани у септембру 1996, а након тога су спровођени сваке друге године до 2002. Послије те године је установљена пракса да се одржавају сваке четврте године те су тим редослиједом на реду нови општи избори који се традиционално заказују за прву недјељу октобра уколико нема одређених препрека које могу бити и у виду празника.

Одлуку о расписивању избора доноси Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ, а према доступним информацијама о томе би требало да буде приче већ сутра с обзиром на то да се опасно приближавају рокови који су предвиђени Изборним законом БиХ.

ЦИК би, уз потенцијалну одлуку о расписивању општих избора за 4. октобар, могла усвојити и Упутство о роковима и редослиједу изборних активности у оквиру којег ће бити прецизирано до када странке, независни кандидати те остали могу, између осталог, поднијети пријаве да би били овјерени за нови лов на гласове бирача, али и до када треба да пријаве кандидате за кључне и друге појединачне позиције.

Колико коштају избори

Досадашња пракса је показала да су чланови ЦИК-а, у вријеме расписивања избора, знали и оквирно колико би, што се њих тиче, могла да кошта њихова организација.

Трошкови општих избора у БиХ су, према доступним подацима ЦИК-а, били између осам и 12 милиона КМ. Најскупљи до сада коштали су 12,5 милиона и ријеч је о последњем изборном циклусу из 2022, а евиденције указују да је само за спровођење општих избора досада потрошено укупно више од 62 милиона КМ, с тим да ни то није потпун податак.

С друге стране, предстојећи избори ће, уколико се у обзир узме и набавка модерне опреме која је у току, бити далеко најскупљи јер је у питању вишемилионски посао за који је новац узет након што је Кристијан Шмит, из фотеље високог представника и уз помоћ такозваних бонских овлашћења, измијенио Изборни закон БиХ.

Спорна набавка и нове технологије

ЦИК БиХ је, наиме, близу набавке система за биометријску идентификацију бирача и скенирање листића на бирачким мјестима након што су одбијени приговори на њихову одлуку да тај посао повјери конзорцијуму на челу са сарајевском компанијом "Смартматик БХ", упркос контроверзама.

Уговорени посао тежак је 74,5 милиона КМ без ПДВ-а. Планирана је набавка 6.000 скенера и 6.000 уређаја за биометријску идентификацију бирача који би на изборима у октобру били инсталирани на свим бирачким мјестима, а цијелу причу прате спекулације и озбиљне оптужбе из бањалучке компаније

"Планет софт" која је на тендеру доставила за чак 17 милиона КМ повољнију понуду од „Смартматика“.

Међутим, финални уговор још није потписан, а и даље има доста нејасноћа у вези са примјеном модерних технологија и опција које нуди важећи Изборни закон БиХ. С друге стране, из ЦИК-а су недавно указали и на проблем у виду непостојања адекватног складишта за нову опрему.

Проблеми и рокови пред институцијама

- С обзиром на то да је за наредне опште изборе 2026. предвиђена набавка и примјена специфичних технологија рјешавање питање адекватног простора за складиштење изборне опреме је од приоритетне важности - казали су у ЦИК-у, уз опаску да је из буџета институција БиХ за потребе складиштења изборног материјала од 2003. до краја априла 2025. године издвојена више од 2,2 милиона марака.

ЦИК-у, с друге стране, не иде на руку ни чињеница да Савјет министара није подржао приједлог правилника о унутрашњој организацији комисије, тако да нису добили сагласност за ново запошљавање, које је неопходно, тврде, да би нове технологије биле примијењене.

Надлежне институције су, према одредбама Изборног закона БиХ, дужне да средства за спровођење избора обезбиједе у року од 15 дана од расписивања, а у ранијим циклусима било је значајних кашњења што је утицало и на датум одржавања.

Осим о цијенама избора ЦИК води евиденције, између осталог, о излазности и броју политичких субјеката који су овјерени за учешће на општим, али и на локалним изборима. Када је ријеч о општим изборима, највећа излазност је била на оним првим 1996. и износила је 83 одсто, а број кандидата се кроз године кретао од 7.200 до 8.200.