БиХ на зачељу чекаонице за Европу

БАЊАЛУКА - БиХ, али и друге земље из региона, које се надају да би једног дана ипак могле бити примљене у Европску унију, ближе су излазним вратима чекаонице у којој годинама сједе, него улазним у ову елитну заједницу.

Сматра ово стручњак за међународне односе Лучиано Калужа, коментаришући и анализирајући политичке процесе унутар Европске уније, али и нека нова обећања бриселских званичника да би у неком наредном периоду, од пар година, могло доћи до пријема нових чланица у овај европски елитни блок. Калужа не вјерује у један такав сценарио, те сматра да се ради само о декларативним порукама и пустим обећањима, која смо могли чути и у неком претходном периоду. 

Подсјећа да то траје већ двадесетак година, те да је још 2003.  на Солунском самиту усвојена Декларација у којој је изражена подршка уласку балканских земаља у ову унију. Тада су државе региона добиле поруку да их ова заједница жели у својим редовима. Од тада, па  до данас, само је Хрватска примљена. Онда је шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер 2018. поручио земљама у чекаоници да ће до 2025. ући у ову заједницу, а слична обећања смо могли чути и прије пар дана када је предсједник Европског савјета Шарл Мишел одаслао нову поруку, да ова унија мора до 2030. бити спремна да прихвати нове државе чланице. 

- Стално нешто обећавају и пролонгирају рокове. При томе је направљена једна чекаоница. Али, улазна врата у Европску унију су и даље затворена и закључана, док излазна постају све отворенија. С обзиром на све околности, мислим да је улазак балканских држава, па самим тим и БиХ у ову заједницу, све мање реалан. Постаје једна врста утопије. Мислим да ни Црна Гора није ништа ближе овом уласку иако бриселски званичници тврде другачије. Једноставно унутар кључних држава чланица не постоји расположење  за тако нешто. Када је у питању Украјина, ту ствари стоје другачије те су могући неки болни компромиси, које би Брисел могао направити у случају ове државе - каже Калужа.   

Сценарио

Према његовом мишљењу, једини начин да поједине државе ипак буду примљене, па и БиХ, може бити уколико дође до неког новог сукоба, а који поједини европски лидери покушавају чак испровоцирати, јер кроз њега виде добру прилику да би могли ријешити нагомилане економске проблеме. 

- Виде то као могућност за један рестарт система. Мислим да је то тренутно једини сценарио. Не видим други начин, јер нас не доживљавају као озбиљне партнере. Поред тога и сама унија се налази у расулу, те је велико питање шта ће с њом бити у некој блиској  будућности - каже Калужа.   

Да влада негативно расположење унутар ЕУ, како каже, потврђује и недавно објављени Еуробарометар, анкета која је спроведена у име Европске комисије, а која је требало да открије какво је расположење грађана држава чланица када је у питању неко ново проширење. Према овој анкети, чак 44 одсто испитаних противи се томе, али је и добар дио оних који су рекли да су "донекле за". Ове двије групе грађана чине између 55 и 60 одсто у појединим европским државама. Украјина иначе најбоље котира као потенцијални кандидат, са подршком од 52 одсто. Иза ње су Црна Гора и Србија са 51 одсто, а на трећем је БиХ (48). Најмању подршку међу земљама кандидатима има Албанија (45 одсто). 

Највећи проценат оних који нису за ново проширење је у Италији и Француској, али на високом мјесту су и Њемачка, Чешка и Аустрија. Грађани ових земаља сматрају да то не би било у националном интересу њихових држава. С друге стране, потенцијалним новајлијама највише се радују Швеђани (78 одсто), Данци (75) и Литванци (74). Новим чланицама радује се и висок проценат Хрвата - 61 одсто, али не баш свима подједнако. Највећа подршка исказана је у случају БиХ (74 одсто). 

Калужа каже и да то што се идеји проширења највише противе грађани неких најмоћнијих европских држава, попут Француске, Италије и Њемачке, говори много. Објашњава то тиме што је у поменутим државама до прије пар година био стабилан и лагодан живот, а онда се све наглавачке преокренуло. Прво миграције, онда пандемија, а затим и финансијска и економска криза, које су додатно продубљене након избијања рата у Украјини. 

- Данас грађани тих земаља  живе у егзистенцијалном расулу и страху шта ће бити сутра, те онда и не треба да чуди што велики број грађана тих држава не гледа благонаклоно на ново проширење Европске уније, јер сматрају да  им то не може ништа доброг донијети, да ће им то представљати нови проблем, а  поготово јер они на балканске државе гледају као на недовршене и несређене земље другог реда. При томе имају негативна искуства око пријема нових чланица, а ту прије свега мислим на Бугарску. Зато они данас на БиХ, али и на друге балканске земље гледају са одређеном врстом подозрења, сматрајући да овдашње државе из региона не  могу бити равноправни чланови њихове породице, која је већ  изнутра добро нарушена. Ми смо за њих само додатни терет, камен о нози – наводи Калужа. 

Дизачи руку

Мишљења је да како се кризе унутар појединих европских држава, али и саме ЕУ као заједнице буду увећавале, али и појављивале неке нове, то ће и расположење грађана према овој идеји проширења бити све мање. Као велики проблем, види и то што бриселски званичници, али и актуелне европске елите не раде ништа смислено да извуку Европу из дубоке јаме у коју су је гурнули. 

Сличан став има и правник и политички аналитичар Милко Грмуша, наводећи да из године у годину расте негативни став према овом питању, како код чланица Европске уније, тако и земаља кандидата. 

- Тај евроентузијазам је све мањи. Велики дио Европљана страхује од нових чланица и јефтине радне снаге. Наравно ту су и одређене културолошке разлике, али и један негативно историјски однос према људима са истока Европе, а поготово са простора Балкана. Сматрају да ми цивилизацијски не припадамо овој заједници. При томе никако не треба заборавити поменути шта је једном приликом поручио француски предсједник Емануел Макрон, да је пријем нових чланица немогућ док се не изврше корјените промјене унутар Европске уније. Зато нас и држе везане за Европску политичку заједницу. При томе никаква права немамо. Додијелили су нам улогу дизача руку, да слијепо слиједимо њихове политике. Шта ми од тога имамо? Ништа, сем шаргарепе с којом нам се константно маше – каже Грмуша.    

На крају је поручио и да с обзиром да европска заједница посљедњих неколико година не зна шта ће сама с собом, суочена са многобројним унутрашњим проблемима и турбуленцијама, у ЕУ све више преовлађује мишљење да им никако не требају неки нови чланови породице, који су, из њихове перспективе гледано - проблематични. 

Срби, Русија и Кина

Дирекција за европске интеграције провела је у јуну 2025. године истраживање јавног мишљења о подршци приступању БиХ у Европску унију. Позитивно се изјаснило 69,9 одсто грађана БиХ. Гледајући по ентитетима, та подршка у ФБиХ износи 82,9 одсто, а у Републици Српској много мање, тек 46,1 одсто. Када је у питању Србија, тај проценат је још  мањи и износи тек 33 одсто, што је најнижи ниво подршке међу земљама кандидатима. Грађани Србије највећи степен повjерења имају у Русију (59 одсто) и Кину (57 одсто).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.