БиХ на прагу озбиљних реформи?

БАЊАЛУКА - Закључак Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ да високи представници немају уставну надлежност да доносе законе и даље подиже велику прашину и изазива салву реакција. И док једни тврде да је ријеч о важном, али нејаком искораку, постоје и мишљења да би овај случај могао да отвори велике приче и врати државну заједницу у уставне оквире.

• Комисија: Високи представник нема законодавну надлежност
• Спор око улоге Кристијана Шмита и наметнутих измјена Кривичног закона
• Поништавање закона и границе ретроактивности

Закључак да у конкретном случају Кристијан Шмит, којег Српска не признаје за високог представника јер није именован у складу са правилима у Савјету безбједности УН, нема надлежност да мијења закона, усвојен је на сједници Уставноправне комисије половином мјесеца гласовима чланови из странака са српским и хрватским предзнаком, док су Бошњаци били против.

До њега је, наиме, довео допис Уставног суда БиХ, а поводом захтјева Клуба СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске. Они су затражили оцјену уставности члана 203а. Кривичног закона и самосталног члана 4. измјена и допуна тог закона БиХ које је 2023. наметнуо Шмит, потписујући се као високи представник, а којима је за непоштивање његових одлука прописана казна затвора од шест мјесеци до пет година и да „правила“ ступају на снагу објаву на сајту ОХР-а.

Од дана доношења закључак, који је иницирао замјеник предсједавајућег Комисије Милан Петковић (Уједињена Српска) је довео до бројних тумачења да ли је или није валидан те довољно јак да промјени мишљење Уставног суда БиХ о улози високих представника у БиХ, с обзиром на то да су раније у оквирима појединих одлука истог потврдили да законодавца у БиХ, иако су, на основу Уставу, за то једино надлежни парламенти у БиХ. 

Може ли закључак утицати на став Уставног суда БиХ?

Својеврсну стручну анализу о дометима парламентарног закључка изнио је професор уставног права Миле Дмичић. Тврди да закључак може да оснажи аргументе о потреби редефинисиња мандата високог представника, али и да иницира захтјеве за уставну реформу. 

Дмичић је навео да је Уставни суд БиХ једини надлежан за утврђивање неуставности закона, али да закључак Уставноправне комисије може бити почетак уставноправне расправе.

Уколико би Уставни суд БиХ утврдио да високи представник нема уставну и законодавну надлежност, те да су правни акти наметнути без уставног основа, онда би, каже, могао прогласити неуставност одређених норми.

Дмичић је нагласио да закључак додатно продубљује спор између домаћих институција и међународног фактора и може оснажити аргументе о потреби редефинисања мандата високог представника, иницирати захтјеве за уставну реформу, произвести институционалну блокаду или политичку кризу.

- Закључак не производи непосредне правне ефекте у смислу поништавања закона или пресуда. Међутим, ако би такав став био потврђен од Уставног суда БиХ посљедице би биле дубоке, од ревизије кривичних пресуда до преиспитивања читавог концепта међународне интервенције у законодавној надлежности - рекао је Дмичић Срни.

Он је навео да је питање поништавања закона које су наметнули високи представници уставноправно, а не политичко питање и да ти акти остају важећи док Уставни суд БиХ не заузме другачији став од досадашње праксе.

- Ако би се закључак комисије прихватио као правно релевантан и ако би, евентуално суд утврдио неуставност спорних одредаба, могло би доћи до поништавања пресуда донесених на основу тих одредаба, обуставе текућих поступака, и рехабилитације осуђених лица - појаснио је Дмичић.

То питање, додао је, превазилази појединачни кривични поступак и задире у природу уставноправног поретка - да ли је ријеч о сувереној и независној држави са пуним унутрашњим уставним интегритетом и ауторитетом или о сложеном међународно надзираном систему у којем суверенитет и независност државе има подијељену и условљену димензију.

- Од одговора на та питања зависиће правна судбина спорних норми, али и дугорочна стабилност уставноправног система и поретка БиХ – категоричан је Дмичић.

Петковић тврди да изјашњење комисије мора да произведе посљедице. 

- То није став једног појединца, посланика, једне комисије него је дат у име Парламентарне скупштине. Свако ко би игнорисао највише законодавно тијело довео би у питање постојање и поштивање уставности и уставног права те подјеле власти у БиХ – рекао је за „Глас“ Петковић који је и правник. 

Подвукао је да Уставни суд БиХ постао држава у држави те да се поставља и изнад Устава и закона.

- Стварно очекујем да их овај закључак напокон дозове памети и да коначно кажу да морају да слушају шта каже тијело које доноси законе, односно да не могу више безпоговорно слушати Канцеларију високог представника нити бошњачке политичаре нити инструкције које долазе од њих као и од страних амбасада – закључио је Петковић. 

По наметнутом члану Кривичног закона БиХ је суђено и Милораду Додику, у својству предсједника Српске, те и изречена осуђујућа пресуда. Поједини правници су раније за „Глас“ истакли да је закључак добра основа, али и да како год да био формулисан вјероватно, неће промјенити мишљење судија Уставног суда БиХ о улози највиших службеника ОХР-а. 

Поништавање 

Када је ријеч о могућности да посланици затраже поништавање одлука и закона које су наметнули високи представници, Миле Дмичић каже да треба идентификовати и обавезати носиоце права и обавеза за поништавање тих акат и спровести правно обавезујуће механизме контроле уставности.

- Парламентарна скупштина може донијети нови закон којим мијења или ставља ван снаге постојећи закон, али не може ретроактивно поништити правне посљедице, осим у складу са уставним и кривичноправним начелима. У кривичном праву посебно важи начело забране ретроактивности, осим ако је нови закон блажи за учиниоца – казао је Дмичић који је сматра да и да је неопходно доношење амандмана на Устав БиХ, уставног закона или закона о Уставном суду БиХ.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.