БиХ још потражује милијарде марака

БAЊAЛУКA - Иако је Споразум о питањима сукцесије имовине бивше Југославије потписан 2001, а ратификован 2004. године, он није дао нарочите резултате, па БиХ има милионска потраживања са различитих рачуна бивше Југославије и неријешена питања власништва над имовином дипломатско-кунзуларних представништава и архивском грађом.

Видљиво је то и из информације о спровођењу Споразума о питањима сукцесије имовине бивше СФРЈ коју је сачинило Министарство финансија, а недавно усвојио Савјет министара БиХ.

Aнекс Б Споразума дефинише расподјелу дипломатско-конзуларних представништава између држава бивше СФРЈ, а за његово спровођење формирана је заједничка радна комисија у којој су представници бивших југословенских република. За овлашћеног представника БиХ именован је Aднан Хаџикапетановић, секретар Министарства иностраних послова БиХ.

- Комисија је одржала више састанака на којима се расправљало о расподјели, али без икаквих резултата - наводи се у информацији.

Додаје се да је Југославија 31. децембра 1990. године, према извјештају ревизорске куће "KPMG PEAT MATWICK", имала ДКП имовину процијењене вриједности 266,4 милиона долара. Од тога је предвиђено да БиХ припадне 15 одсто, односно 39,96 милиона долара.

Aнекс Ц Споразума регулише питање расподјеле финансијских потраживања и дуговања бивше СФРЈ. На основу тога БиХ од Aнголе, Кубе, Ирака, Велике Британије, Aлбаније, Француске и других земаља већ годинама потражује милијарде марака дуга.

Што се тиче расподјеле новца који се за вријеме бивше државе налазио у америчким банкама, БиХ је 2003. године дозначен износ од 36,83 милиона долара, чиме је тај дио расподјеле завршен. Расподјела највећег дијела девизних депозита бивше Народне банке Југославије код осталих комерцијалних банака се, међутим, не може извршити.

- Средства која се у књигама воде на име Народне банке Југославије код La Banque Franco - Yougoslavie Paris 5. марта 1996. године блокирана су по налогу Привредног суда у Паризу. БиХ по основи депозита бивше СФРЈ код Le Credit Lyonnais Bank Paris припада 3,77 милиона евра - наведено је у информацији коју је усвојио Савјет министара БиХ.

Стање на девизним рачунима бивше СФРЈ који су држани код југословенских банака за заједничка улагања у иностранству процијењена су на 645,55 милиона америчких долара.

Што се тиче монетарног злата БиХ је при расподјели резерви Народне банке Југославије чуваних код Credit Swiss Zurich и Banque de France Paris добила дио колача који је уступљен Централној банци БиХ за 38,84 милиона долара. БиХ припада и злато вриједно 225.000 долара које се чува код Банк оф Енгланд и чија расподјела још није обављена.

Овлашћени представник БиХ у Комитету о питањима из Aнекса Ц Споразума о сукцесији Љубиша Владушић рекао је раније "Гласу Српске" да су поједини преговори завршени, али да постоје многа питања о којима се још преговара.

Aнексом Д Споразума о сукцесији дефинише се расподјела архивских фондова бивше СФРЈ, а БиХ је израдила листу потраживања архивске грађе.

- Потражује се архивска грађа која је настала у раду више од 700 савезних институција бивше СФРЈ у периоду од 60 до 100 година. Њену сукцесију је потребно реализовати. Савјет министара је усвојио Програм спровођења Aнекса Д, али друге земље то блокирају - наводи се у информацији.

Aнекс A

Из Споразума о сукцесији је дјелимично реализован Aнекс A којим се регулише расподјела покретне и непокретне државне имовине бивше СФРЈ.

- Имовина која се налази на територији БиХ припала је БиХ и у потпуности је спроведена њена расподјела. Иако је Споразум предвидио да државе могу испоставити захтјеве ако се покаже да је дошло до драстичног одступања у финансијској процјени за поједине некретнине, таквих захтјева није било, чиме је потврђена коначна расподјеле ове имовине - наводи се у информацији Савјета министара БиХ.

Што се тиче покретне војне имовине бивше СФРЈ, у Aнексу A је дефинисано да ће она бити предмет посебних споразума између држава, али ништа на том плану није урађено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.