БиХ добила стотине хиљада фантомских становника

Сарајево - Подаци из анкете о радној снази коју је Агенција за статистику БиХ спровела 2013, односно исте године када је у БиХ обављен и попис становништва, још су један доказ да попис није обављен како треба јер постоји огромна разлика између добијених података у та два случаја.

На озбиљност ситуације посебно указује велика разлика између бројева добијених анкетом о радној снази и пописом становништва.

- Према подацима добијеним пописом, у БиХ је било чак 389.440 радно способних становника више него што је то показала анкета о радној снази. Запосленог становништва је према попису било више за 211.884, незапосленог за 17.632, а неактивног становништва више за 159.924 него у подацима из анкете - каже саговорник "Гласа Српске" из Савјета министара БиХ и напомиње да су дефиниције основних категорија радно способног становништва исте и у попису и у анкети о радној снази, што значи да би и подаци требало да буду ако не исти, барем приближни.

Упоредна анализа резултата пописа и других статистичких података, додаје исти извор, јасно показује да нешто с тим бројевима није у реду и да је током пописа становништва пописано много више људи него што их стварно живи у БиХ.

- Када се узме у обзир да је контролни попис, који је обављен петнаестак дана након главног пописа, показао да 11 одсто људи није на адресама на којима су се пријавили током пописа и да су резултати пописа донесени према једностраном програму обраде податка који је укључио и додатних 196.000 спорних пописница, испада да је број становника према попису становништва већи и за пола милиона него што их заиста има у БиХ - каже наш саговорник.

Демограф Стево Пашалић појашњава да је радна снага у резултатима пописа толико увећана у односу на анкету јер је међу фиктивно пописаним лицима највише оних старости од 15 до 64 године који спадају у активно и зрело становништво.

- Логично је да се то сада ни у једном показатељу не подудара са алтернативним изворима података о становништву - истиче Пашалић и појашњава да се провјера валидности резултата пописа може урадити на више алтернативних начина, међу којима је и анкета о радној снази.

Пашалић истиче да се на основу простог израчунавања ових показатеља виде предимензионирани подаци у попису и да су коначан резултат нереални подаци који у пракси немају никакву важност.

- Примјер је удио ученика основног образовања, односно дјеца узраста од шест до 15 година, који је према статистичким подацима из 2013. био девет одсто у односу на укупно становништво, док је према попису из исте године био 8,5 одсто. Мањи је јер је предимензиониран укупан број становника - истакао је Пашалић.

Додаје да је, прије свега, очигледно да је у БиХ 2013. пописано 196.000 људи више, бар према подацима који су били спорни у Централном пописном бироу.

- Када се томе дода и већ умањених око 260.000 оних који су елиминисани из сталног становништва из прелиминарних резултата пописа, добија се реалан укупан број становника у БиХ од 3.335.159 - каже Пашалић.

РС не признаје резултате пописа које је објавила Агенција за статистику БиХ према којима у БиХ живи 3.531.159 становника. Разлог за то је незаконита и једнострано донесена одлука директора Агенције за статистику Велимира Јукића на основу које су људи из 196.000 спорних пописница увршћени у стално становништво иако годинама живе и раде у иностранству. Захваљујући томе број Бошњака је прешао половину укупног броја становника БиХ - 50,11 одсто, што је и био крајњи политички циљ. Како би дошли до тачних резултата, Народна скупштина РС је усвојила закон који омогућава Српској да објави своје резултате пописа.

Бескорисни подаци

Стево Пашалић упозорава да непотребан и увећан број становника није ни реалан одраз других индикатора врло важних за бројне анализе и планове као што су коефицијент младих, коефицијент старих, индекс старења или индекс образованости.

- Резултати пописа су статистичко истраживање које треба да послужи као непроцјењива база података из које ће се прорачунавати бројни индекси и подаци за практичну примјену у планирању развоја неке територије. Очигледно да до тих података нисмо дошли у овом попису, што у суштини значи да и даље бар у озбиљнијим истраживањима морамо користити алтернативне изворе података као и у претходне 22 године - истакао је Пашалић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.