БиХ дневно враћа 2,5 милиона КМ

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - За сервисирање спољног дуга БиХ за шест мјесеци ове године потрошено је нешто више од 457 милиона марака новца пореских обвезника, што значи да је у просјеку дневно страним кредиторима из земље било потребно обезбиједити траншу од 2,5 милиона марака.

Од укупно 457 милиона марака, колико је потрошено на сервисирање спољног дуга, 357,02 милиона отпада на главницу, а скоро сто милиона, тачније 99,98 милиона, односи се на отплату камата.

Највише новца потрошено је на отплаћивање кредита ФБиХ, и то укупно 298,45 милиона, док је Република Српска по истом основу потрошила 148,94 милиона, а Брчко дистрикт 6,28 милиона марака.

Најмање новца за пола године отишло је за отплату спољног дуга институција БиХ и то 3,32 милиона марака.

Страни кредитори

Када је ријеч о страним кредиторима, на првом мјесту налази се Свјетска банка (ИДА) према којој су за пола године измирене обавезе тешке 101,73 милиона, а слиједи Европска инвестициона банка (ЕИБ) којој је искеширано 94,63 милиона марака спољног задужења.

На трећем мјесту налази се Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) којој су измирене обавезе у износу од 77,72 милиона марака, а слиједи Свјетска банка (ИБРД) којој је исплаћено 65,53 милиона КМ, док се на петом мјесту налази Међународни монетарни фонд (ММФ) којем је отишло 38,07 милиона марака новца пореских обвезника на основу задужења за којим су посегле домаће институције.

На листи се налази још 14 страних кредитора који су институцијама у земљи одобравали кредите, а који су отплаћивани у првој половини ове године.

Економисти

Економисти наводе да бројка да дневно оде 2,5 милиона марака спољним кредиторима на прву звучи велико, али да је та цифра у другим земљама далеко већа.

- Спољни дуг БиХ, односно ентитета није ни велики када се поредимо са околним   земљама, односно европским просјеком. Са друге стране нису мале бројке о отплати главнице и камата, а биће и веће до краја године. Али све те цифре не дјелују ми тако страшно у овом тренутку. Треба радити паметно, јер имамо ниску ликвидност, а то је да се нађе начин за смирење политичке ситуације, повећање повјерења грађана и да се тај дуг у много већем проценту нађе у домаћим рукама становништва и привреде - казао је "Гласу" професор Економског факултета у Источном Сарајеву Марко Ђого и додао да би било паметно, али да то паметно и могуће у БиХ нису увијек на истом мјесту.

Процедуре

Према законским процедурама и аранжманима са Централном банком БиХ и Управом за индиректно опорезивање (УИО), новац од прикупљених индиректних пореза (ПДВ, акцизе) служи као главни извор за отплату спољног дуга. Прије него што се приходи од ПДВ-а расподјеле ентитетима и другим корисницима, из тог се фонда аутоматски одбија, односно издваја износ који је тог мјесеца доспио за наплату спољног дуга.

Отплата спољног дуга законски је дефинисана као апсолутни приоритет који се мора измирити прије било какве друге расподјеле новца или потраживања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.