БиХ ће преплавити производи вриједни 622 милиона КМ

Бањалука - Пољопривредници страхују да ће данашње ступање на снагу адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између БиХ и ЕУ означити почетак краја пољопривредне производње, јер ће за само три године врата домаћег тржишта бити отворена за пољопривредне и прехрамбене производе из европских земаља вриједне 622 милиона КМ.

Ратаре притиснуте гомилом проблема плаши бесцарински увоз великих количина меса, говеда, перади, свиња, млијека и кромпира из ЕУ, због чега страхују да ће изгубити и мали дио домаћег тржишта који им је преостао у утакмици са вишеструко снажнијом европском конкуренцијом. С друге стране, измијењени ССП донекле иде на руку домаћим произвођачима који ће на тржиште ЕУ без плаћања царина моћи пласирати ограничене количине рибе, вина и шећера и неограничен контингент воћа и поврћа. Плаше се, међутим, да од тога неће имати много користи, јер треба времена да извоз заживи.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић потпуни је песимиста када говори о посљедицама ступања на снагу адаптираног ССП-а.

- То представља почетак краја домаће пољопривреде. Бићемо преплављени производима из европских земаља. Не можемо им бити конкурентни, јер све повластице које пољопривредници у окружењу и Европи имају ми немамо - казао је Маринковић.

Нагласио је да су БиХ одобрене квоте за вино које она у тој количини никада није произвела, а да је повећана количина шећера апсурдна, јер не постоји ниједна домаћа шећерана.

- Иста ситуација је и са рибарством које је у колапсу. Квоте које смо добили су недостижне и само су представа за јавност о наводним обостраним уступцима. Примјена адаптираног ССП-а не ограничава институције БиХ да уведу заштитне мјере за домаћу производњу, али су у више наврата доказали да их пољопривреда не занима и не очекујемо такву врсту подршке - навео је Маринковић.

Његово мишљење дијеле и повртари, а предсједник Удружења повртара РС Бране Мастало истиче да ће ова грана претрпјети несагледиве посљедице.

- Једино позитивно у свему је што можемо да извозимо неограничене количине поврћа на тржиште ЕУ, али наша је производња исувише мала за страно тржиште. Не можемо бити конкурентни, јер њихови произвођачи имају субвенције веће од наших неколико пута. Повртарство је и до сада било у лошем положају, а ове години ће бити дотучено - истиче Мастало.

Предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић сматра да ни воћари неће бити поштеђени иако су им отворене границе ЕУ.

- Ни у најбоља времена земље ЕУ нису узимале наше производе, а тако ће бити и даље. Имаћемо само додатни прилив производа из иностранства и тиме ћемо изгубити и сопствено тржиште - казао је Дојчиновић.

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ затражило је у јулу од Свјетске банке техничку помоћ за процјену утицаја адаптираног ССП-а на пољопривредно-прехрамбени сектор. Свјетска банка ради на анализи, а њени резултати требало би да буду познати до половине фебруара.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС казали су да су њихове стручне службе урадиле своју процјену утицаја адаптираног ССП-а и да је она показала да ће највише страдати производња и прерада млијека, меса и дувана.

- За три године биће отворена могућност бесцаринског увоза робе вриједне 622 милиона КМ. Индиректни губици аграрног сектора у БиХ износиће 186 милиона, а на РС се односи око 112 милиона КМ. Буџети ће претрпјети штету од губитка прихода на основу царина од 2017. до краја 2019. године од 124 милиона КМ, од чега се на РС односи око 40 милиона - навели су у Министарству пољопривреде РС и додали да су институције на нивоу БиХ показале одсуство било какве жеље да унаприједе стање и иницирају било какве активности на увођењу мјера заштите домаће производње.

ЕУ

Портпаролка Делегације ЕУ у БиХ Јамила Миловић-Халиловић саопштила је да адаптирани ССП не доноси много промјена за пољопривредне произвођаче у БиХ. Навела је да трговина између БиХ и ЕУ остаје либерализована уз врло мало ограничења која се углавном односе на неколико осјетљивих производа.

- Такав либерални режим иде у прилог БиХ, која има малу економију и чија размјена с ЕУ тренутно износи више од 70 одсто укупне трговине - навела је Миловић-Халиловић.

Процијењена вриједност бесцаринског увоза производа из ЕУ у БиХ

2017. година - 183 милиона КМ

2018. година - 217 милиона КМ

2019. година - 222 милиона КМ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.