Фото: Блокада имовине у БиХ због тероризма: Списак из Сарајева води до старих мрежа
САРАЈЕВО – Након година током којих су поједина лица повезана са терористичким мрежама фактички била изван домашаја домаћих институција, Савјет министара БиХ је, под очигледним притиском међународних обавеза, коначно повукао први конкретан потез – блокирао имовину и банковне рачуне 11 особа повезаних са организацијама попут Исламске државе (ИС) и Ал- Нусра фронт.
Каже ово за „Глас Српске“ декан Факултета за безбједност и заштиту из Бањалуке Слободан Жупљанин, истичући како је добро што су коначно отворене очи и кренуло у борбу против терористичких пријетњи које су несумњиво присутне на овдашњим просторима, али и оним европским и свјетским, а с којима имају везе поједини држављани БиХ.
Вјерује да је до овога дошло након велики притисака извана, од стране разних међународних тијела и агенција, које прате и процјењују потенцијалне терористичке пријетње и како их сузбити. Наводи да је добро што је коначно дошло до овог притиска који је уродио плодом, јер су до сада надлежне службе ову проблематику углавном игнорисале или су јој олако и површно приступале.
- БиХ је још од 90-тих година погодно тло разних екстремних идеја и организација, које имају везе са радикалним исламом. И сви они су до сада били готово заштићени од државе или се негирало њихово постојање, јер су исте имале подршку одређених бошњачких политичких, вјерских и интелектуалних актера и елита. И ово је први корак. Видјећемо како ће бити у будућности, да ли ће они који се баве овом проблематиком бити досљедни, или ће опет ставити руке на очи, док опет не дође до нових притисака извана – истакао је Жупљанин, додајући да ће бити занимљиво и како ће на овај списак реаговати поједини бошњачки вјерски и политички идеолози.
Слично мишљење има и експерт за тероризам Џевад Галијашевић. Сматра да би овај списак могао бити добар траг ка Халид Шеик Мухамеду, који је током 90-тих ратовао у БиХ, а касније је доведен у везу са рушењем Кула близнакиња 2001. године.
– Он се данас налази затворен у Гвантанаму. Овај списак могао би бити добар траг. Надам се да ће неко и дубље загребати. Ради се о сценарију који никако не одговара бошњачким политичким партијама, али ни њиховим екстремним вјерским и интелектуалним елитама, јер руши све њихове покушаје да неке тајне остану и даље неоткривене и дубоко закопане. Али, сматрам да су они једноставно били приморани да подрже једну овакву одлуку, која је несумњиво иницирана из иностранства, а поготово од актуелне америчке администрације. Мислим да полако постају свјесни пораза који су доживјели на међународном и унутрашњем плану. И овај списак и увођење мјера показује то, јер жртвују људе који представљају траг до њих – поручио је Галијашевић.
Мјера је, иначе, донесена на приједлог Министарства безбједности и усклађена са Резолуцијом Савјета безбједности УН 1373 из 2001. - којом се државе чланице обавезују да замрзну финансијска средства и друге ресурсе особа и организација које подржавају или финансирају тероризам. Из Савјета министара наглашавају да ова одлука има превентивни карактер, те да су уведене мјере усмјерене на заштиту безбједности државе и испуњење међународних обавеза, укључујући и MONEYVAL, механизам Савјета Европе који надзире примјену мјера против прања новца и финансирања тероризма.
На списку је 11 лица, чија имена нису званично саопштена. Међу њима је, наводно, и Нусрет Имамовић, радикални вехабијски вођа из Горње Маоче, раније означен као један од најтраженијих терориста свијета. Имамовић је 2013. у Сирију одвео комплетну породицу и био је повезан са Ал-Нусра Фронтом, сиријским огранком Ал-Кaиде, као и са ратним дјеловањима у Сирији. Према медијским извјештајима, на списку су и други држављани БиХ који су се борили у Сирији, Ираку и Либији. Имамовић се од 2014. налази на америчкој црној листи. Поред тога и Монако је увео ретсриктивне мјере против њега. Према ријечима Галијашевића, Имамовић несумњиво спада у топ десет највећих терориста у свијету, а тренутно је један од команданата саудијске терористичке мреже Меали, која дјелује на просторима Сирије.
- Оно што је највећи проблем, јесте то што оваква и слична лица и даље одржавају везе са БиХ, ширећи своју мрежу. Финансирају је и радикализују, организујући и разне врсте војних обука младих људи, спремајући их за неке нове ратове и терористичке акције – поручио је овај експерт за тероризам.
Из Министарство безбједности, а одговарајући на наше питање, нису хтјели да откривају идентитет ових лица, уз поруку да ће њихова имена бити позната након објављена у једном од наредних Службених гласника БиХ. Одговоре нисмо успјели добити ни од прес-службе Савјета министара.
Према подацима безбједносних служби БиХ више од 300 држављана БиХ боравило је на страним ратиштима, при чему је највећи број био у Сирији, повезан са ИС и Ал-Нусра фронтом. Неки су боравили у Ираку углавном у оквиру ИС активности, а мањи број у Либији такође повезан са радикалним групама, при чему се процјењује да велики број и даље борави на тим подручјима. Дио ових лица је процесуиран пред Судом БиХ и осуђен због учешћа у оружаним сукобима, док је дио враћен у земљу кроз организоване процесе репатријације.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.