Без вишка оружја тек за 40 година

СAРAЈЕВО - Иако је Предсједништво БиХ прошле године донијело одлуку да се сав вишак наоружања уништи или прода, у БиХ је лани од укупно 23.000 тона, уништено само 530 тона вишка, а према тој динамици вишак наоружања био би ријешен тек за четрдесетак година.

Члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ Драго Калабић каже да је у вези са уништавањем вишка наоружања у БиХ било превише "прљавих ствари", због чега је Aгенција за истраге и заштиту БиХ (SIPA) у протеклом периоду спроводила истраге у комерцијалним фирмама.

- Очигледно је да оружје које је требало да буде уништено, евидентирано као уништено, а у ствари је завршавало на различитим дестинацијама, па чак и у земљама које су под ембаргом Уједињених нација - рекао је Калабић и истакао да је врло симптоматично због чега од продаје оружја и нус производа који се добију делаборацијом, РС годинама не добија ништа, иако је уговором јасно прецизирано колико којем ентитету припада.

Истакао је да ће посланици из Српске у Парламенту БиХ покренути то питање.

- Како сада ствари стоје, ресурси које је РС уложила у заједничке Оружане снаге БиХ постали су магацини за снабдијевање оружјем појединих комерцијалних предузећа намјенске индустрије у ФБиХ. Нека од тих предузећа продавала су наоружање које не производе, а оружје из магацина војске са простора РС одвожено је тамо на уништавање - казао је Калабић и навео да се БиХ што прије мора ријешити беспотребног вишка.

Члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ Борислав Бојић каже да уништавање вишка наоружања и војне опрема мора бити транспарентно, те да пропусти у овој области не смију бити толерисани.

- Мора бити сачињен краткорочни и дугорочни план, да би вишак који је планиран за уништавање заиста био и уништен, јер се међу вишком налази муниција, бомбе и експлозив који су у врло нестабилном стању. У случају неке хаварије могло би доћи до великих катастрофа по насеља која се налазе у близини складишта таквог наоружања - казао је Бојић и истакао да нема потребе да се било који подаци о уништавању вишка оружја третирају под ознаком тајности.

- Република Српска би од продаје секундарних сировина или вишка требало да добије 80 одсто вриједности имовине коју је унијела у заједничке Оружане снаге. Јасно је да до сада од тога није добила ни фенинга.

- То питање треба да покрену и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске, Савјет министара, а и Влада РС - казао је Бојић.

Заједничка комисија за одбрану и безбједност Парламента БиХ на посљедњој сједници крајем јула констатовала је да институције и агенције задужене за безбједност и одбрану у БиХ у прошлогодишњим извјештајима о свом пословању нису понудиле одговоре на питања о извозу и уништавању вишка наоружања.

Комисије је имала највише примједби на уништавање вишка наоружања, јер ни у Министарству одбране нису имали одговоре да ли је вишак завршавао у земљама које су под ембаргом Уједињених нација.

Извоз

Током 2009. године, уз сагласност министарстава иностраних послова, безбједности, одбране, цивилних послова и Државне регулаторне агенције за радијацијску и нуклеарну безбједност, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ издало је укупно 374 дозволе за извоз или увоз наоружања и војне опреме. Вриједност ове робе, на основу профактура које су достављене уз захтјеве за издавање дозвола, износила је 91.821.646 евра или 200 милиона КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.