Без сагласности о Закону о вјерским празницима

Сарајево - Уставноправна комисија Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ утврдила је данас да је Приједлог закона о нерадним данима у вријеме вјерских празника у БиХ усаглашен са Уставом и правним системом БиХ, али су већином гласова одбијени принципи овог законског приједлога.

За принципе Приједлога закона о нерадним данима у вријеме вјерских празника у БиХ гласали су представници ХДЗ БиХ и СНСД-а, док су против били чланови Уставноправне комисије из СДА, СДП-а БиХ и СДС-а.

Мато Фрањичевић из ХДЗ БиХ сматра да се приједлогом закона, који је у парламентарну процедуру упутио Савјет министара БиХ, реализују обавезе које је БиХ преузела међународним уговорима, али тражи да се о овоме изјасни и Мјешовита комисија за провођење Основног уговора између Ватикана и БиХ.

Лазар Продановић из СНСД-а каже да је грађанима БиХ потребно равноправно омогућити кориштење нерадних дана за вријеме вјерских празника у цијелој БиХ.

Александра Пандуревић из СДС-а ускратила је подршку принципима Приједлога закона о нерадним данима у вријеме вјерских празника у БиХ, наводећи да се Влада Републике Српске изјаснила да се овим задире у надлежности ентитета.

На Продановићево подсјећање да је за овај законски приједлог у Савјету министара БиХ гласао и министар СДС-а Мирко Шаровић, Пандуревићева је одговорила да је Шровић гласао на молбу министра цивилних послова и кадра СНСД-а Средоја Новића и у складу са платформом о заједничком дјеловању ове двије странке, која је тада била на снази.

Против принципа приједлога закона о вјерским празницима били су и Саша Магазиновић и Денис Бећировић из СДП-а БиХ, који су инсистирали да се ово питање ријеши у пакету са државним празницима.

Предсједавајући Уставноправне комисије и посланик СДА Шефик Џаферовић такође је био против принципа овог закона, уз оцјену да би се његовим усвајањем довео у опасност дејтонски прицип о континуитету закона, односно континуитет према којем до усвајања новог закона о државним празницима важи закон донесен прије потписивања Дејтонског споразума.

Предложеним рјешењима грађанима БиХ годишње припада по пет плаћених нерадних дана за вјерске празнике, при чему су за припаднике исламске, католичке, православне и јеврејске вјероисповијести децидно наведени празници који су обухваћени законом.

Уставноправна комисија Представничког дома утврдила је постојање уставног основа за Приједлог закона о измјени и допуни Закона о акцизама у БиХ, којим се мијења начин обрачуна акциза на пиво у настојању да се заштите домаћи пивари.

Према важећем закону, на литар пива плаћа се акциза у износу од 0,20 КМ, док би, према предложеним рјешењима, распон акциза износио од 0,20 КМ за пиваре чија је производња у претходне три године била мања од 400 хиљада хектолитара, а за оне чија је производња већа од наведене количине обрачунавала би се акциза од 0,25 КМ по литру.

Фрањичевић је изразио противљење овим рјешењима, наводећи да предлагач закона, Савјет министара, није пратио рјешења из ЕУ иако је тенденција да се правни систем БиХ прилагоди европском.

Комисија је утврдила уставни основ за Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ, који је у парламентарну процедуру упутио Савјет министара БиХ, а којим се организована међународна трговина људима прописује као посебно кривично дјело.

Када је ријеч о захтјеву Канцеларије агента Савјета министара БиХ пред Европским судом за људска права за изјашњење на апликацију пред овим судом у предмету "Илијаз Пилав против БиХ", договорено је да се одговор формулише на идућој сједници Комисије на основу постојећих законских рјешења и до сада покретаних иницијатива за отклањање дискриминације.

Илијаз Пилав покушао је 2006. године да се на општим изборима као Бошњак из Републике Српске кандидује за члана Предсједништва БиХ, у чему није успио због уставних рјешења, због чега је Суду за људска права у Стразбуру упутио апелацију тврдећи да је дискриминисан.

Уставом БиХ прописано је да за члана Предсједништва БиХ могу бити бирани Срби из Републике Српске, односно Бошњаци и Хрвати из ФБиХ.

Европски суд за људска права затражио је изјашњење Парламентарне скупштине БиХ у вези са Пилавовом апликацијом овом суду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.