Без договора након маратонског састанка

Сарајево - Лидери водећих политичких партија из БиХ на састанку са европским комесаром за проширење Штефаном Филеом у Сарајеву синоћ нису успјели постићи договор о моделу провођења одлуке Суда у Стразбуру у предмету "Сејдић-Финци", рекао је предсједник СНСД-а Милорад Додик.

Састанак у згради Делегације ЕУ у Сарајеву окончан је јутрос у 4.30, а почео је јуче око 15 сати.

"Није било никаквог договора, позиције које смо имали на почетку остале су исте. Нисмо успјели да нађемо модел за Федерацију БиХ, федерални партнери то нису успјели", рекао је Додик новинарима након маратонског састанка.

Предсједник СДС-а Младен Босић рекао је након састанка да нису сви дошли са намјером да се нађе рјешење за провођење одлуке Суда за људска права у Стразбуру у предмету "Сејдић-Финци", наводећи да се диви упорности представника ЕУ у покушају да се оствари неки напредак.

"Изгледа да се овдје, ипак, не ради само о одлуци 'Сејдић-Финци' него о промјени Устава БиХ по неким другим основама и односима међу народима и припадницима 'осталих'", рекао је Босић.

Босић сматра да је поразно то што су ноћас начињена три корака уназад и да ће одговорни за такво стање, који не долазе из Републике Српске, вјероватно сностити посљедице.

Човић: Свако би желио надмудрити оног другога

Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић је, након неуспјелог састанка лидера седам водећих политичких партија у БиХ са комесаром за проширење ЕУ Штефаном Филеом, изјавио да ће у наредном периоду бити покушано да се дође до рјешења за провођење одлуке у предмету "Сејдић и Финци", али и да је све мање оптимиста у вези с тим.

"Покушаћемо у наредном времену да разговарамо, али, да будем искрен, све сам мање оптимистичан, јер видим гдје су црвене линије код осталих колега. Свако би желио надмудрити оног другога. Због тога, када је Федерација БиХ у питању, нудимо једноставна рјешења, а мислим да их има", рекао је Човић новинарима рано јутрос у Сарајеву.

Он је поновио да је током састанка било покушаја да се пронађе компромис у о свим темама, првенствено у вези са избором чланова Предсједништва БиХ.

"Нажалост, приликом уласка на састанак сам прокоментарисао да се бојим да неко вјерује да може у име једног народа бирати чланове Предсједништва, а давно је речено да то неће моћи", рекао је лидер ХДЗ-а БиХ и истакао да покушај комрпомиса једноставно није успио уз различите варијације.

Човић је нагласио да, што се њега лично тиче, избор чланова Предсједништва БиХ може бити директан и индиректан, али и асиметричан.

Према његовим ријечима, уколико се буде ишло на рјешење које подразумијева директан избор, о томе треба донијети један посебан закон о процедури избора чланова Предсједништва БиХ да би био задовољен раније усаглашени принцип да један народ другом не бира члана Предсједништва БиХ.

"Свакако да то захтијева правни, али и сваки други напор за дефинисање. Осим тога, имамо и далеко једноставнијих модела који наши пријатељи из Федерације БиХ не желе прихватити као реалиност", изјавио је Човић и изразио наду да би у наредне двије до три седмице можда могло доћи до неког компромиса.

"Најједноставнији модел био је изабрати индиректно. У Парлементарној скупштини БиХ изаберемо два члана Предсједништва БиХ, или фиксна два подручја, или неки други модалитети. То привидно јесте ситница и када погледате детаље са којима се бавимо то су нијансе, али ми баш у тим нијансама долазимо до суштинских промјена у БиХ", појаснио је Човић.

Рагуж: За нешто више овој земљи недостаје храброст

Предсједник ХДЗ-а 1990 Мартин Рагуж сматра да се маратонским састанком у Сарајеву, ипак, "отишло корак напријед" и да се повећао број заједничких ставова у готово 14 тачака, односно да се о неким питањима о којима су током разговора у Прагу мишљења била удаљена, сада приближена.

"За нешто више овој земљи недостаје храброст и стављање општег и државног интереса испред страначког. Још нисмо близу томе, али тај дан ће доћи", оцијенио је Рагуж и додао да је и даље кључно питање спријечавање наметања изборне воље и отклањање дискриминације у изборима кроз нова рјешења.

Према његовом мишљењу, модел провођења одлуке "Сејдић-Финци" питање је технике.

"Врло смо близу рјешења, које се може наћи у наредне три седмице, ако се хоће. Ово је и почетак европеизације Дејтонског споразума, што није једноставан процес. Отклонити оне експерименте од Дејтона до данас, као што су наметања изборне воље и формирање власти које не одражава смисао саме БиХ", рекао је Рагуж.

Рагуж истиче да ХДЗ-1990 тиме не заговара подјелу БиХ, већ да то значи борбу за начела и за европску БиХ.

Лагумџија: Проблеме стварао Човић

Предсједник Социјалдемократске партије БиХ (СДП БиХ) Златко Лагумџија након састанка је захвалио Филеовом тиму на уложеној енергији и знању те истакао да се видјела искрена воља код највећег броја учесника да се ствари помакну с мртве тачке, али да је "постојао проблем који се зове Драган Човић".

Нагласио је да је предсједник Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ БиХ) "очигледно дошао с намјером да нема никаквог рјешења, јер чим смо неки од компромиса покушали да постигнемо испоставило се да Човић има још захтјева".

"Било је доста приједлога који су суштински ишли или ка подјели Федерације прије свега или у најмању руку ка нечем што је увод у даљи процес растакања Федерације, па самим тим и БиХ". казао је Лагумџија.

То су, истиче, ствари око чега су се бх. лидери највише спорили.

"Захтјеви који су се појављивали су ишли ка томе да се заиста види једно потпуно неразумијевање и несхватање потребе да дођемо до рјешења тим више што је Филе изашао с консолидованим приједлогом након Прага, који је формулисао у 14 јасних тачака, а који је отишао чак у сусрет неким захтјевима које је Човић имао у Прагу, а који нису наилазили на наше неразумијевање", рекао је Лагумџија.

"Нажалост, 18 година послије Дејтона смо заглављени, али треба наћи снаге да се крене у смјеру ка Бриселу. Неки данашњи приједлози су били повратак испод Дејтонских принципа и даља разградња земље. Добро је да смо отворено о томе разговарали и да се зна тачно шта неће моћи", истакао је Лагумџија.

Додао је да су сви били свјесни да треба пронаћи рјешење, истичући активну улогу и представника СНСД-а и СДС-а.

Наводећи да не мисли да је директан начин избора члана Предсједништва "потрошен начин избора" констатовао је да "кад се почело разговарати о неизравном начину избора тек се онда видјело колико смо удаљени".

Такође, предсједник СДП-а је након састанка изразио задовољство због ставова европских представника, јер су, по његовом мишљењу, учинили све да се дође до неког позитивног рјешења. 

Радончић: Директан начин избора потпуно потрошен

Предсједник Савеза за бољу будућност БиХ (СББ БиХ) Фахрудин Радончић закључио је на крају састанка да су СББ, СДП и СДА имали јединствен став, односно да нису могли прихватити неке услове "да се јединице за пребројавање уписују у Устав БиХ".

"Умјесто пресуде Сејдић- Финци почели смо рјешавати много озбиљнија и тежа питања. Сигуран сам да директан начин избора, који се користи за подизање услова је потпуно потрошен и сви ћемо морати размишљати да промијенимо начин доласка до рјешења, односно да се окренемо индикретном начину избора", казао је Радончић. 

Изетбеговић: Десетак сати смо се вртили у кругу

Замјеник предсједника Странке демократске акције Бакир Изетбеговић изјавио је да "нажалост нема помака", али да је "очекивао више од представника Европске уније да буду стриктнији медијатори".

"Стално се дизала та љествица од ХДЗ-а. Ово је већ изашло из 'шина' имплементације пресуде 'Сејдић-Финци'. Били смо спремни изаћи у сусрет оправданим фрустрацијама од Хрвата, али ово већ излази из тих оквира", казао је Изетбеговић, додајући да се тражио "посебан закон који би био стриктнији од Устава, да се у Устав уносу етничка подручја..."

"Десетак сати смо се вртили у кругу. Мислим да су представници Европске уније могли да буду одлучнији да неке ствари пресјецају када крену у погрешном смјеру. То сам очекивао од њих, а то нисам добио", истакао је Изетбеговић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.