Бечке шетње: Трагом петог Битлса

Aлександар МИТРОВИЋ

СТОЈИМ на једној од замрачених галерија хамбуршке жељезничке станице - која својим монументалним изгледом челичног хангара одаје прошловјековну конструктивистичку занесеност индустријализацијом, и која би могла бити савршен мизансцен за почетак каквог лекареовског шпијунског романа из времена хладног рата - и питам се јесам ли на кривом трагу. Моја неутажива радозналост за скривеном историјом популарне музике, доводи ме на ово мјесто, на ком је, прије скоро педесет година започела никад довољно расвијетљена прича о петом Битлсу. Године 1960. године, тада још увијек потпуно анонимна група енглеских музичара под именом Тхе Беатлес допутовала је у Хамбург, живописну њемачку луку у потрази за успјехом. Групу су сачињавали Џон Ленон, Пол Макартни, Џорџ Харисон, Пит Бест и фамозни пети Битлс Стјуарт Сатклиф. Сатклиф - Ленонов најбољи друг и десна рука при оснивању групе - био је најзанимљивији Битлс. Био је талентовани сликар и бас-гитариста који се харизмом и изгледом издвајао од осталих. По доласку у Хамбург упознао је фаталну љубав Aстрид Кирхер - умјетницу и сродну душу - која га је, показало се, заувијек раздвојила од остатка групе... Хладан вјетар са узбуркане Елбе продире ми до костију, носећи крупне капи кише и мирис соли са Сјеверног мора, док журно пролазим хамбуршком луком - која у ово оловно зимско послијеподне изгледа као апокалиптична визија морских олуја приказана на платнима сликара из ере романтизма. У глави утврђујем итинерер који би ме довео у Ст. Паули, дио града који је моја крајња одредница. Пролазим кроз "Шпајхерштат", највећи свјетски складишни комплекс саграђен крајем деветнаестог вијека, који, са својим опустјелим лагерима од тамноцрвене опеке, сав испресијецан суморним каналима, дјелује као природно станиште авети - лако могуће, управо ових које су (попут покојних Џона Ленона и Стјуарта Сатклифа) инспирација моје ирационалне псеудотуристичке експедиције. На "Репербану", пулсирајућем (умјетничком, боемском и еротском) срцу Хамбурга - затичем сасвим другачију слику. Гомила свијета испред театара, кабареа, кафеа, засљепљујуће освијетљених стриптиз барова и еротских клубова. У једној од споредних улица отварам пљесниву тарабу иза које се крије "Јегер пасаж", мјесто на које се Џон Ленон вратио 1975. године да би се поклонио духовима прошлости, фотографишући се за омот свог легендарног албума "Роцк н Ролл". Ту иза угла је и "Индра", ноћни клуб који представља први њемачки ангажман Битлса и мјесто на ком је - како пише на позлаћеној табли - почела једна велика интернационална каријера. Педесет метара даље низ улицу, на улазу у чувени "Стар клуб", испод извајане електричне гитаре, налази се спомен-плоча на којој стоји: "На овом мјесту 1960. године наступали су велики Тхе Беатлес. A ти велики Тхе Беатлес су, како официјелна историја каже, били четири чупава момка из Ливерпула - Џон, Пол, Џорџ и Ринго. И онда, ту, између стриптиз барова и еротских клубова у уском пролазу који води у "Стар клуб", схватим да моја потрага за вјеродостојном причом о петом Битлсу нема никаквог смисла. Неки од кључних момената историје поп музике засновани су на тешко провјерљивим подацима, полуистинама, произвољностима, легендама и мистификацијама - и та чињеница је у ствари оно што јој, парадоксално, даје посебну драж, оно што је чини тако привлачном и интригирајућом. Стјуарт Сатклиф - пети Битлс - напустио је групу 1960. године да би се посветио сликарству. Умро је 1962. у двадесет другој години живота у хамбуршком кварту Ст. Паули. Само годину дана касније његови бивши другови су покорили свијет поставши највећа поп група на свијету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.