Бечке шетње: Музичка мисија из комшилука

Aлександар МИТРОВИЋ

МОЈ бечки комшилук је чиста егзотика. С балкона гледам на аустралијски паб пригодно назван "Down Under", из ког гости - излуђени дејством точеног "фостерса" - у ране јутарње часове излазе буквално наглавачке, при том с лица не скидајући своје блесаве алко-осмијехе. Чини се да овдје радни људи не живе, да је читав кварт допао у руке новој, хибридној генерацији, чија је отпорност на малигане зачуђујућа, а чији је једина овоземаљска мисија - што досљедније спровођење у дјело десет светих хедонистичких заповијести. Савршено мјесто за нераднике, псеудоумјетнике, вјечне студенте, нарко-ентузијасте, ноћне птице, згубидане и дангубе разних фела, какви само под свјетлима велеграда успјешно егзистирају. Питам се да ли је кварт изгледао тако средином осамдесетих година прошлог вијека када је штајерски панк-рокер Вернер Шартмилер, потјеран монотонијом провинције, дошао у овај фамозни Шести бечки округ, у непоколебљивој намјери да шири своју мисију. Данас двадесетак година касније, Вернер је педесеттрогодишња градска легенда позната по свом надимку Шорти, а резултат његове мисије је продавница "Раве Уп", чијем јубилеју (двадесет година постојања) озбиљни аустријски штампани медији попут "Стандарда" и "Die presse" посвећују дужну пажњу. "Раве Уп" је мала породична трговина плочама и ЦД-овима - коју уз Шортија води његова супруга Дорис - која је свих ових година успјела надживјети конкуренцију таквих гиганата какав је "Виргин Мегасторе", и у ово вријеме кризе музичке индустрије задржати своју клијентелу. "Раве Уп" је трговина за музичке заљубљенике, са избором издања који покрива жанрове као што су независни рок, електронска музика и хип хоп. Ипак, оно што издваја ово узорно породично предузеће је чињеница да су полице са раритеним издањима, осим бечких музичких фрикова, прекопавале познате персоне из свијета музике попут Хенрија Ролинса, Лидије Ланч или чланова група Соник Јут, Мадхани и Вајер. Статус и рејтинг који у музичким круговима има "Rave Up" најбоље илуструју ријечи чувеног британског радијског ДЈ-а, покојног Џона Пила:" Раве Уп је најбоља музичка трговина на свијету!". Осим тога "Раве Уп" се показао као мјесто са ког се знатно утицало на локалну музичку сцену. Петер Раберг, оснивач издавачке куће "Мего", специјализоване за експерименталну електронику, те Курт Вегингер и Дирк Росивал власници "Боунце Рецордс" - дискографске куће оријентисане ка денесфлор електроници - су свој музички укус, како тврде, изградили свакодневним претраживањем по одјељку са винилним издањима "Раве Уп-а". Еминентни музички новинар "ФМ4" радија Вернер Гајер у шали каже: "Да није било Раве Уп-а ја бих данас слушао народну музику!". Својих првих двадесет година постојања "Rave Up" је прославио почетком овог мјесеца на себи својствен начин - музиком. Прво, матине концертом у самој трговини, па потом великим концертом у Гартенбау биоскопу, уз наступ берлинског састава "Loes Hommes Sauvage". На крају препуштам прилику Шортију да кратком интроспекцијом - којој не недостаје здравог хумора - објасни смисао свог свакодневног битисања, животну мисију и спасење: "Музика, а посебно панкрок, је двапут спасила мој живот. Први пут када ме је, као квалификованог електричара из провинцијске учмалости довукла у Беч, а други пут 1999. године, када сам усљед посљедица незгодног пада лежао у коми, у соби интензивне његе бечке болнице. Тада ми је супруга пуштала музику Иги Попа и Стуџиса. Та музика је била моје средство изљечења!"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.