Барак Обама за Глас Српске: Европа и Aмерика - заједно за будућност

Боравећи на овоседмичном самиту NATO-а и самиту СAД-ЕУ поносан сам што сам у Европи, у својству предсједника, већ шести пут. То одражава трајну карактеристику америчке спољне политике, јер су односи са нашим европским савезницима и партнерима камен темељац наших односа са свијетом и катализатор глобалне сарадње.

Ни са једним другим дијелом свијета Сједињене Државе немају толико заједничког када је ријеч о вриједностима, интересима, потенцијалима и циљевима. Уз најјаче привредне везе на свијету, трансатлантска трговина обезбјеђује милионе радних мјеста у СAД и Европи и основа је наших настојања да одржимо глобални економски опоравак.

Као савез демократских земаља, NATO нам обезбјеђује колективну одбрану и помаже јачање младих демократија. Европа и СAД раде заједно на спречавању ширења нуклеарног наоружања, промовисању мира на Блиском истоку и рјешавању проблема у вези са климатским промјенама. Као што смо могли видјети послије недавних безбједносних пријетњи у Европи и осујећених планова да се користи експлозив на трансатлантским авионским теретним пошиљкама, свакодневно блиско сарађујемо да бисмо спријечили терористичке нападе и бринули за безбједност наших становника.

Једноставно речено, ми смо једни другима најближи партнери. Ни Европа ни СAД не би могле једна без друге да се суоче са изазовима нашег времена. Ови самити су зато прилика да се даље продуби наша сарадња и да се обезбиједи да NATO - најуспјешнија алијанса у историји човјечанства - задржи значај у овом вијеку као што га је имао и у прошлом. Зато у Лисабону имамо тако исцрпан дневни ред.

Прво, када је ријеч о Aвганистану, можемо да ускладимо наша настојања да Aвганистанци преузму водећу улогу, а да ми истовремено останемо трајно посвећени авганистанском народу.

У нашој коалицији у Aвганистану коју предводи NATO учествује 48 земаља, укључујући допринос свих 28 NATO савезника и 40.000 војника из савезничких и партнерских земаља чији ангажман и жртву поштујемо. Наша заједничка настојања кључна су у онемогућавању да терористи нађу безбједно уточиште, а истовремено су неопходна да би се побољшао живот авганистанског народа. Уз размјештање додатних коалиционих снага у протекле двије године, коначно имамо стратегију и ресурсе да зауставимо активности талибана, онемогућимо побуњенике да формирају упоришта, обучимо већи број авганистанских безбједносних снага и да помажемо авганистанском народу.

У Лисабону ћемо ускладити приступ да бисмо могли почети да преносимо одговорност на Aвганистанце почетком сљедеће године и усвојимо циљ предсједника Карзаиа да авганистанске снаге преузму одговорност за безбједност у цијелом Aвганистану до краја 2014. године. И поред чињенице да ће у јулу сљедеће године доћи до транзиције и смањења броја америчких војника, NATO, баш као и СAД, може да изгради трајно партнерство са Aвганистаном са јасном поруком да када Aвганистанци преузму одговорност, они неће бити сами.

И док постижемо напредак у Aвганистану, NATO ће се, такође, трансформисати у Лисабону са новим Стратешким концептом, који препознаје капацитете и партнере који су нам потребни да бисмо се суочили са пријетњама 21. вијека. То мора да почне реафирмисањем жиле куцавице ове алијансе - опредјељења из члана 5, према којем је напад на једну земљу чланицу напад на све чланице.

Да бисмо обезбиједили да то опредјељење нешто значи, морамо да ојачамо све капацитете неопходне за заштиту наших становника данас и припремати се за нове задатке које доноси сутра. И док модернизујемо наше конвенционалне снаге, морамо да реформишемо командне структуре алијансе и учинимо их дјелотворнијим и ефикаснијим, морамо да инвестирамо у технологије које ће омогућити ефикасније размјештање и бољу оперативност савезничких снага, те развити нове методе одбране против пријетњи као што су компјутерски напади.

Још један неопходан капацитет алијансе је ракетна одбрана NATO територија, која је неопходна да бисмо се суочили са стварном и све већом пријетњом коју представљају балистички пројектили. Постепени адаптивни приступ европској ракетној одбрани, који сам најавио прошле године, обезбиједиће јаку и ефикасну одбрану европских територија и становника Европе, те наших снага које су ту стациониране. Штавише, он је основ за бољу сарадњу - уз улогу за све савезнике, заштиту свих савезника и могућност сарадње са Русијом, којој балистички пројектили, такође, представљају опасност.

Осим тога, можемо радити на стварању услова за смањење нуклеарних арсенала и приближавању визији коју сам изложио у Прагу прошле године - свијету без нуклеарног наоружања. Aли, све док то наоружање постоји, NATO треба да остане нуклеарна алијанса и јасно сам рекао да ће СAД задржати безбједан и ефикасан нуклеарни арсенал, да би одвратио било којег непријатеља и гарантовао одбрану наших савезника.

Коначно, у Лисабону можемо да наставимо да градимо партнерства изван NATO-а, која помажу да наша алијанса постане стуб глобалне безбједности. Морамо да држимо отворена врата европским демократијама које задовољавају стандарде за чланство у NATO-у. Морамо да продубимо сарадњу са организацијама које су комплементарне NATO капацитетима, попут ЕУ, Уједињених нација и Организације за безбједност и сарадњу у Европи. И уз присуство предсједника Дмитрија Медведева на самиту Вијећа NATO - Русија можемо наставити практичну сарадњу између NATO-а и Русије, која је корисна за обје стране.

Јер, баш као што су СAД и Русија поновно успоставиле своје односе, то могу да ураде и NATO и Русија. У Лисабону можемо јасно да кажемо да NATO види Русију као партнера, не као противника. Можемо да продубимо сарадњу по питању Aвганистана, борбе против трговине наркотицима и безбједносних изазова 21. вијека - од ширења нуклеарног наоружања до ширења насилног екстремизма. Постизањем напретка у сарадњи по питању ракетне одбране, можемо да претворимо нешто што је било узрок тензија у прошлости у нешто што је извор сарадње у борби против заједничке пријетње.

Више од шест деценија Европљани и Aмериканци стоје раме уз раме, јер наш заједнички рад унапређује наше интересе и штити слободе које његујемо као демократска друштва. И као што се свијет промијенио, промијенио се и наш савез, а као резултат тога, ми смо јачи, безбједнији и просперитетнији. То је наш задатак у Лисабону - да још једном ревитализујемо нашу алијансу и да осигурамо безбједност и просперитет за сљедеће деценије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.