Балкан у ишчекивању новог њемачког закона: Све више грађана пакује кофере

Сарајево - У државама Западног Балкана с нестрпљењем се очекује нови закон о усељеништву Њемачке, који ће према најавама либерализовати могућност добијања запослења у Њемачкој, за којег се вјерује како ће још више потакнути одласке људи из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Македоније и Албаније, те Косова ако им у међувремену буду укинуте визе.

Од амбасаде СР Њемачке у БиХ Анадолија  је тражила очитовање о најави њемачких власти да се од 1. јануара 2019. године поједностављује процес запошљавања радника са простора Западног Балкана у Њемачкој.

То посебно с аспекта шта доноси нови закон, да ли ће убудуће требати прибављање радних дозвола, имају ли посебно наглашени профили занимања који ће бити обухваћени законским олакшицама, као и колико је током ове и прошле године издато радних дозвола за рад у Њемачкој... што су питања која постављају и грађани који имају намјеру тражити посао у Њемачкој.

"Будући да је нови закону о усељеништву још у раној фази расправе, молимо за разумијевање да се тренутно не можемо очитовати о могућим ефектима закона", одговор је Амбасаде Њемачке у БиХ.

Многи грађани земаља Западног Балкана, у којима је и даље висок проценат незапослених и ниске зараде оних који раде, у протеклом периоду одлучили су се на одлазак ка земљама Западне Европе, првенствено у Њемачку, како би пронашли запослење и осигурали егзистенцију себи и својим породицама.

Сваке године све више људи одлази из БиХ

Директорица Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ Мирхуниса Зукић у разговору за Анадолију  каже како сви треба да имамо разлога за велику забринутост.

"Остат ћемо без електроинжењера, без машинских инжењера, бројних струка. Они који нису то, односно који немају занимања која се траже, већ се преквалификују, желе да науче језик. Многи иду на медицинске течајеве да би могли бити конкутрентни на тржишту, конкретно Њемачке", наводи Зукић.

Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, у протеклих пет година из БиХ, а закључно са јулом ове године, отишло је 169.101 особа.

"Ми смо средином 2013. године кренули, покушали смо да уђемо у подручја и да тражимо људе социјално угрожене када је у питању процес повратка. Међутим, оно што смо тада затекли на терену је одлазак људи, али је то тада било илегално. Дакле, људи су морали плаћати неким илегалним каналима да би дошли до неких земаља које ће бити њихова будућност. Тако да је то тада било према Француској, Аустрији, Њемачкој, према скандинавским земљама", наводи Зукић.

Из године у годину су, каже Зукић, обзиром да имају велику мрежу невладиних организација и волонтера, а посебно у мјесним заједницама које су им били велики партнери, у свим градовима БиХ евидентирали одлазак бх. грађана.

"Већина оних који су одлазили није се одјављивала у мјестима у којима су живјели тако да званичне власти нису могле доћи до тих података и ту смо се некако мимоишли у статистичким подацима. Међутим, 2014. већ је било 27.000 особа које су отишле из БиХ, 2015. било их је 29.000, потом 2016. њих 34.000, да би 2017. та бројка била 35.000 особа које су напустиле БиХ. Истовремено, за пола ове године, односно закључно са јулом 2018, из БиХ је отишло 18.000 особа. Ми смо у току прикупљања информација за другу половину 2018. године", рекла је Зукић.

Истиче како су недавно представници Удружења били у Посавини, у Херцеговини, да би видјели отприлике како се на сјеверу и југу БиХ одвија процес миграција.

"То се дешава неометано, људи одлазе. Из западне Херцеговине су одласци сада хит, из Широког Бријега, Груда, нарочито Љубушког. Одатле млади одлазе неометано, без обзира да ли се ради о Њемачкој или другим европским земљама. Једноставно, чињеница да имају хрватску путовницу им то омогућава, односно да су већ грађани Европске уније", каже Зукић.

Наводи да су као невладин сектор двоструко забринути: прво што људи одлазе, а друго што бх. власти ништа не чине да то спријече.

"Ми нисмо те одласке само констатовали, изашли у јавност и захвалит ћемо се новинарима што су нас подржали у тој нашој информацији. Жељели смо да будемо конструктивни и конкретни", наглашава Зукић.

Празни се Посавина и Западна Херцеговина

Послали су, наводи, писмо свим парламентарцима у Парламентарној скупштини БиХ са подацима и објашњењем. У њему су изразили забринутост да све што се чинило свих протеклих година у БиХ, а то је имплементација Анекса 7 Дејтонског мировног споразума, да се људи врате у своје домове, да се у потпуности тај анекс неће имплементирати.

"Једноставно ћемо доћи у ситуацију да у мјестима гдје смо имали повратак, као што је примјер Зворник, останемо без људи. У једном мјесту тако смо имали 60 кућа, а сада имамо 10 кућа, односно домаћинстава. Нисмо добили одговоре ни од кога. Тражили смо да одлазак буде посебна тачка дневног реда у Парламентарној скупштини БиХ, Парламенту ФБиХ, Народној скупштини РС-а, Брчко дистрикту... Јер, када се виде подаци, у 200 до 300 особа је разлика између ФБиХ и РС-а колико је људи отишло. Једноставно, ни једна ни друга ни трећа влада није учинила ништа да се направи једна стратегија за заустављање одласка бх. грађана", наводи Зукић.

Наглашава да су сва подручја БиХ погођена одласцима, те да ће од угрожених поменути само неке од најугроженијих мјеста.

"То је првенствено Посавина. Боравили смо у Посавини комплетној, од Оџака, Орашја, били смо и у Добоју, Градачцу, Сребренику. Већ видимо да један град - а то је Оџак, у којем је било више од 10.000 повратника - остаје без јако пуно свог становништва. Без обзира што Хрвати имају путовнице, они су могли да иду, међутим сада је врло примјетно да имамо комплетне бошњачке породице које одлазе, које не виде перспективу у БиХ. Мало је тужно рећи да послије толиког труда који је уложен на повратак, послије толико улагања у БиХ, послије толико пажње од међународних организација, па и домаћих институција, људи напуштају своје инфраструктурне објекте, пољопривредна земљишта, штале и одлази се у неизвјесност", истиче Зукић.

Занимљиво је, каже Зукић, да имају интерактивну информацију од људи који одлазе. Из комуникације с људима који одлазе, по њиховим изјавама, каже Зукић, виде да није баш сјајно ни тамо гдје одлазе, али додаје да они ипак кажу да ће издржати како би имали бољи живот растерећен од дневне политике, гдје нема свакодневних обећања, стратегија, разних пројеката који се обећавају, а не реализују.

"Ми морамо испочетка кренути да се бавимо сваким човјеком. Сваки човјек је вриједан да остане у БиХ. Посебно интелектуалци. За младе, да не говорим. Ми смо с њима, младима, комуницирали на посебној мрежи, гдје су нам се они обраћали. Они из револта имају своју организацију која сада потиче одлазак. Нажалост, ни на то нико није реаговао. Ми смо са њима разговарали о томе зашто то чине. Рекли су нам, зато што желе скренути пажњу на наше институције да, ако ништа, на тај начин схвати ова нова власт која ће доћи да је БиХ у једној великој кризи ка је ријеч о одласку људи", наглашава Зукић.

Изостанак помоћи државе

Из Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ покушали су да дођу до података о прифилима и занимањима особа које одлазе. Подаци говоре да највише одлазе људи који су из руралних подручја.

"Знамо да се много пута покушало тим људима помоћи у њиховој пољопривредној производњи, али нажалост, због недостатка интервенције државе, људи нису могли наставити са својим послом. Покушали смо прије три године да једна посебна биљка, смиље, која је у Херцеговини била погодна за узгој, односно гдје је најбоља клима за то, донесе напредак. Људи су узимали кредите и они сада морају отићи у другу земљу да зараде да би вратили тај кредит, који уопште нема никаквог смисла ни оправдања зато што је дошло до хиперпродукције тог ароматичног биља. Једоставно, покушало се самоиницијативно, држава је тамо негдје, они су ту негдје, а између свега тога интервенција је морала да постоји, као и организована производња", цијени Зукић.

Исто тако се чинило, наводи, према сјевероисточној Босни када је у питању производња јагода и јагодичастог воћа, према средњој Босни када је у питању производња малина, па и када је у питању мљекарство.

"Све то иде некако самоиницијативно од људи, задруга, невладиних организација... А, институције циљано помажу онима као припадницима одређене политичке партије. То је очито било на терену и то се одувијек знало. И та ћутња људи је довела до тога да кажу: нама је више доста, неко ће имати пет кућа, добити донација, а неко ништа од тога. Код првих неће остати ништа од тога, продат ће, а ми истовремено очекујемо нешто мало, неки стимуланс да можемо радити. Тако да је ту постојало јако пуно неправде. Говорим у име тих људи са којим смо ми разговарали", истиче Зукић.

Одласке зауставити преко пројеката у локалним заједницама

Поред тих људи из руралних подручја постоји посебно пуно интелектуалца и младих који одлазе из БиХ. Струке техничких факултета су, каже, изузетно тражене, као и медицински факултети.

"Имамо сада у Тузли ситуацију, да је то један од градова који је расадник одласка људи посебно због могућности, ту је аеродром, имају добру комуникацију коју су успоставили са младима. Иду на готова радна мјеста, сигурна радна мјеста, а то што се дешава је жалосно", каже Зукић.

Директорица Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ наводи да у БиХ имамо локалну власт која је на неки начин поприлично након рата едуцирана и спремна за одређене изазове.

"Сматрамо да подршка локалној власти много значи. На локалном нивоу треба направити стратегију заустављања одласка грађана на начин који би био реалан. Када се то тако уради у 141 локалној заједници у БиХ, онда ми већ имамо неку подлогу која је здрава. Наравно да се иде са одређеним фондовима, да се иде да се помогне буџетима локалних заједница који су врло мали, оскудни. Они не могу сигурно оваквом једном изазову да помогну, али може ако се држава укључи на конкретан начин. Нисмо сви у БиХ који се баве пољопривредом. Осуђени су људи они који живе у градовима, то је једна дискриминација која се није чула у јавности. Сви ћемо причати о разним производњама, откупу... А, шта ћемо са људима који су се вратили у небодере, који су способани да раде, који неће на службе рада. Мора се позабавити свим категоријама људи", поручује Зукић.

Много је каже и до политичара који прво требају бити едуцирани, те промијенити реторику.

"Не може се ад хоц причати и људима саопштавати. Старији су паметна генерација као и остали, али млађи су отишли у образовању и спознаји других ствари и, наравно, ту је вријеме које нас тјера. Мислим да би политичари требали да буду умјерени, школовани, едуцирани, да би могли изазовима одговорити", поручила је Зукић.

Највећа потражња за медицинским особљем и возачима

Да у Њемачкој постоји потреба за радном снагом из земаља Западног Балкана показују подаци да се из Србије за рад у Њемачкој највише траже особе запослене у здравству, а потом возачи камиона.

Од 1. јануара до 30. јуна ове године у Њемачкој су запослене 144 особе из Србије и то 86 медицинских сестара и техничара, који су самостално пронашли послодавца, а посредством Националне службе прибавили радну дозволу, и 58 медицинских сестара и техничара, на основу заједничке сарадње Националне службе за запошљавање и Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), у оквиру пројекта "Triple Win," показују подаци Националне службе за запошљавање Србије достављени Анадолији.

Током 2017. године, у Њемачку је из Србије отишло 439 особа, односно 288 медицинских сестара и техничара који су самостално пронашли послодавца, а посредством Националне службе прибавили радну дозволу и 151 медицинска сестра и техничар, на основу заједничке сарадње Националне службе за запошљавање и ГИЗ-а.

Такође, у октобру ове године одржани су инфо дани "Живот и рад у Њемачкој" о условима за запошљавање возача камиона у Њемачкој, на којој су учествовала три послодавца из те земље. За возаче камиона закључено је 12 уговора о раду са једним послодавцем, као и четири уговора о раду за возаче камиона за дуге, као и кратке релације са још два послодавца из Њемачке.

Према истраживањима која је Кровна организација младих Србије радила, две трећине младих жели да оде из земље, а први разлог за то је незапосленост, објасила је менаџерка програма у тој невладиној организацији Миљана Пејић.

Коментаришући нови закон о усељеништву Њемачке, који је најавјен ових дана, она је примијетила да за неке професије у тој земљи потражња већ постоји.

"Ове олакшице могу да побољшају, повећају број младих људи, али за рецимо љекаре и остале запослене у здравству мислим да већ сада постоји олакшана процедура и да они већ сада проналазе посао тамо много лакше него овде. То невезано од тога да ли су били најбољи студенти или су само потражили посао тамо, квалификовани су свакако да могу да пронађу посао тамо", навела је Пејић у разговору за АА.

Поједини грађани већ почели припреме за одлазак

Закључила је да би свакако та нова мјера била још један стимуланс младима да "свој бољитак пронађу негдје другдје".

Једна од оних којима ће нови закон олакшати одлазак на рад у Њемачку је Тадјана Милићевић из Београда. По професији је мастер технологије и тренутно је запослена у фармацеутској индустрији. Она је са припремама за одлазак већ почела, тако што је кренула да учи језик и завршила курс основног нивоа знања немачког - ниво Б1.

"Посао у Њемачкој планирам да нађем. Тренутно сам присутна на друштвеним мрежама - Линкедин и преко мреже Еуропеан јобс, која нуди највећу палету послова у вези са или мојом струком или у ономе где сам се већ профилисала - у фарма бизнису у домену салес и маркетинг", навела је Милићевић.

Истиче да када је ријеч о њеној професији, у Њемачкој је ситуација одлична, зато што њима недостају искусни људи, пошто се цијене додатно вјештине, што, како је нагласила, није случај у Србији.

"Можда бих покушала да се опробам и у својој струци примарно, због које сам и завршила факултет, што овдје у Србији није било могуће", додала је Милићевић.

У Њемачкој више Хрвата него у БиХ

Од уласка Хрватске у Еуропску унију у Њемачку је иселило око 300.000 грађана Хрватске, каже Тадо Јурић, аутор књиге "Исељавање Хрвата у Њемачку – Губимо ли Хрватску?“.

Уласком Хрватске у ЕУ 2013. године за већину земаља чланица више није требало тражити посебне радне дозволе, европско тржиште рада за грађане Хрватске постало је отворено, а то је постао важан фактор исељавања.

Јурић наводи податак да Државни завод за статистику Хрватске говори о три пута мањем броју од податка којега има њемачка статистика.

"Људи нису побјегли од сиромаштва него од неправде и осјећаја да је мали човјек у Хрватској постао непотребан“, каже Јурић.

Он се у свом истраживању ослања на 1.200 испитаника који наводе како им је доста управљања земљом путем политичких странака. Наводи примјер Пољске и Чешке које су успјеле преокренути трендове, но додаје како те земље нису имале тако изражен проблем корупције и непотизма као Хрватска.

Јурић сматра да се овако драматично кретање становништва не догађа случајно, већ се њиме управља.

Радници у Њемачкој задовољни платом и смјештајем

Упозорава како је сада тренд преокренут и у Њемачку исељавају цијеле породице, стога новац зарађен у иностранству у више не долази у матичну државу.

"Србија и Босна и Херцеговина око четвртине БДП-а добивају од дотација из страних земаља, док се то у Хрватској своди на око пет посто“, каже Јурић.

Изнад 80 посто испитаника наводи да су задовољни и платом и смјештајом у Њемачкој, с обзиром на то да су примања у Хрватској три пута мања, а трошкови живота су исти, ако се изузму велики градови попут Минхена  и Хамбурга.

"Сигурно је да је неко тко оде с плате од 3.000 куна (400 евра) на 2.000 евра врло задовољан“, каже Јурић.

Наводи да се исељеници осјећају интегрисани  у европска друштва, па тако и у њемачко, док се не догоди озбиљан лом у друштву или на тржишту, и тек тада каже "Нијемци вас подсјете да нисте Нијемац“.

У Њемачкој живи око 800.000 Хрвата, што је више него у БиХ, закључује Јурић, а с овом бројком се слаже и демограф Стјепан Штерц.

Штерц наводи податак да у Њемачку одсељава 55 до 60 тисућа људи годишње, од тога је скоро 10 хиљада младих који одлазе на школовање.

"Процјена је да Њемачкој годишње недостаје око 90.000 радника свих профила и више-мање у свим дјелатностима. Хрватска је идеална миграција према Њемачкој, популација која исељава је образованија него 60-их“, каже Штерц.

Он тврди како је и даље присутна традиција исељавања у познато њемачко друштво, односно проналазак посла преко пријатеља и познаника из Хрватске.

Повећано интересовање и за одласке из Црне Горе

Амбасада СР Њемачке у Подгорици је током 2017. године издала 876 виза за поједностављено заснивање радног односа у Њемачкој, док су током 2016. године издате 683 радне дозволе. Иако још увијек нема званичних података за 2018. годину, процјене невладиног сектора су да је број оних који су отишли у Њемачку знатно већи.

Највише радних виза до сада амбасада Њемачке је издала за секторе грађевинарства, гастрономије и његе особа.

“За улазак у Њемачку ради заснивања радног односа потребна је виза, за чије издавање се мора поднијети захтјев у амбасади СР Њемачке у Подгорици. Подносиоци захтјева морају приложити уговор о раду или стручној обуци са приватном фирмом или државном установом у Њемачкој”, саопштено је из амбасаде Њемачке у Подгорици.

Путем овог програма Савезна влада Њемачке нуди управо мање квалификованим држављанима Западног Балкана пут за побољшање њихове економске ситуације.

Из невладине организације Еуромост из Бијелог Поља, која се бави проблематиком одласка младих људи из Црне Горе, за АА је саопштено да је у последње три године према званичним подацима Еуростата 6.930 грађана Црне Горе поднијело захтјев за азил у неку од држава Европске уније.

"Њемачка амбасада је према нашим информацијама пребукирана, када се тиче издавања виза, што је навело да промјени начин подношења пријава за радне визе или дужи боравак у тој држави“, саопштено је из Еуромоста.

Масовно одлазе млади са факултетском дипломом

Из те организације поручују да немају тачан број, колико је за последње три године људи напустило Црну Гору.

"Али, са сигурношћу можемо казати да је посљедње три године тај број већи од броја када су државу напуштали грађани током ратних дешавања на нашим просторима. Напомињемо да велики број живи ван наше државе, посебно у другим државама ЕУ, а и даље се воде као да живе у Црној Гори, односно и даље имају овде своје пребивалиште и као такви се воде као становници општина у Црној Гори“, казао је Алмер Мекић, из невладине организације Еуромост.

На питање који профили људи одлазе у Њемачку, Мекић каже да масовно одлазе млади људи, превасходно са факултетским дипломама.

"Наши грађани до радне визе долазе преко својих чланова фамилије, који им нађу послодавца који ће их запослити. Претежно се ради о грађевинским фирмама. Послодавац им прослиједи уговор о раду са назначеном платом по сату, након чега се уговор уз захтјев доставља њемачкој амбасади, која након провјере издаје радне визе на шест мјесеци, коју касније продужавају у Њемачкој. Други начин је одлазак на три мјесеца и рад на црно, гдје се користе разни начини запошљавања, као и боравка у тој држави“, истиче Мекић.

Поручује и да већина радника који одлазе у Њемачку раде грађевинске послове, као и послове у угоститељству.

Прошле године са Косова визу за Њемачку добило скоро 5.000 особа

Све је већи број младих и школованих кадрова, посебно љекара и медицинских сестара са Косова који у потрази за послом и бољим условима за рад, одлази у европске земље, а највише у Њемачку. Њемачка амбасада је у 2017. години на Косову издала 4.758 виза.

Грађани Косова до посла у Њемачкој углавном долазе уз посредовање одређених агенција за запошљавање, попут Агенције за промовисање запошљавања на Косову (АППК) која је активна у области економске реинтеграције, односно у области стручног оспособљавања, цертификације и запошљавања. Запошљавање се реализује преко посредовања, тако што се повезује квалификовани радник-стручњак са једне стране и послодавац са друге стране.

Управо посредством АППК-а посао у Њемачкој као медицинска сестра са бацхелор дипломом обезбиједила је себи 34-годишња Антигона Фератај из Пећи, која тренутно са супругом и двоје дјеце живи у Косову Пољу, крај Приштине.

На овај корак се одлучила због немогућности да се запосли на Косову, као и због непостојања перспективе за њену дјецу.

“Изгубила сам сву наду да овде може бити нечег. Иако сам сада на завршетку студија, остала ми је само још одбрана дипломског рада и чекам да ми закажу датум. Овде не видим перспективу за будућност моје дјеце”, каже Антигона за АА.

Тежак живот са једном платом

Она истиче да је њен супруг запослен, али с једном платом и кредитом за стан, није лако живјети.

“Много пута сам дјеци рекла немам новаца. Када стигне мужева плата прво платимо обавезе према држави које имамо, а онда оно што нам преостане развлачимо до краја мјесеца. То је један од разлога што хоћу да одем са Косова. Јер, није то живот, стално дјеци говорити имамо - немамо”, додаје Антигона.

Она ће у једној њемачкој болници почети да ради априла наредне године, а могућност да јој се придружи супруг и дјеца добит ће тек након што одради шест мјесеци у Њемачкој.

До тада похађа интезивни курс њемачког језика, који сама финансира и који ће коштати око 1.500 евра. По одласку у Њемачку биће јој исплаћена половина те суме.

Такођер, Антигона је након завршеног курса њемачког језика Б1 боравила заједно са осталим кандидатима десет дана у Њемачкој како би видјела где ће радити. Тамо је потписала и уговор о раду са њемачким послодавцем.

Будући послодавац ће јој обезбиједити радну визу, карту до Њемачке и смјештај. На њој је само да ради и да издржи период који ће морати да проведе далеко од своје породице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.