Балкан постаје оф-шор избјегличко прихватилиште?

САРАЈЕВО - Велика Британија и Европска унија не би требало да користе балканске земље као евентуална складишта за непожељне мигранте, односно као сабирна чворишта, већ би требало да раде на развоју функционалнијег система азила.

Упозорили су на ово из Међународне организације Хјуман рајтс воч, подсјећајући да овај план Лондона и Брисела подсјећа на случај кампа Гјадри у Албанији, који је првобитно био замишљен као склониште за илегалне имигранте заустављене у Средоземном мору, али је потом трансформисан у центар за репатријацију недокументованих депортованих лица. 

Нажалост, судећи према активностима Лондона, али и Брисела, високи званичници из два центра моћи, за сада не намјеравају одустати од својих планова да "приволе" поједине балканске земље, а међу којима је и БиХ, да пристану на то да на њиховој територији буду направљени центри у које би били упућивани непожељни мигранти којима је одбијен боравак у Великој Британији или у некој од европских земаља. 

Према овом плану Лондона, али и Европске комисије, мигранти сумњивих биографија били би пребацивани у оф-шор чворишта за повратак, а балканске земље које прихвате овај пословни аранжман за то би добијале одређену новчану накнаду. Ради се о сличном плану који је Лондон већ покушао да спроведе у случају Руанде, за шта је било издвојено чак 700 милиона фунти, али је ова "шема" на крају пропала. 

Британски премијер Кит Стармер суочен је са жестоким критикама да се Британија претвара у острво странаца. Налази се под огромним политичким притиском да смањи број илегалних миграната, а поготово због растуће популарности крајње десничарске, антиимигрантске Реформске странке. Стармер је због тога недавно покренуо дипломатску офанзиву, водећи многе разговоре иза затворених врата, али је за сада једино Косово пристало да прихвати ову непристојну понуду и пословни аранжман са Лондоном, остављајући могућност да нешто слично ураде и у случају миграната из земаља чланица Европске уније. 

Према писању британских медија у врху ове листе, а као потенцијална оф-шор мигрантска складишта, налазе се и Србија, Сјеверна Македонија, али и БиХ. Актуелна британска влада очекују да са овим земљама направи пословни аранжман, који би евентуално био крунисан када Лондон буде домаћин самита Берлински процес на јесен. Нешто тако су већ наговијестили и из саме британске владе, из које је поводом одржавања овог самита поручено да ће једна од тема бити и питање међународне сарадње у вези са илегалним миграцијама. Како је саопштено фокус ће бити стављен на то како "балкански регион искористи као транзитну руту за илегалне миграције". При томе је и истакнуто да је о овим темама било већ одређених разговора приликом посјете британских званичника Косову, Сјеверној Македонији, али и БиХ. Интересантно, Карен Пирс, која је у марту ове године именована за специјалног изасланика Велике Британије за западни Балкан, већ је одржала неколико састанака са министром спољних послова БиХ Елмедином Конаковићем. 

Да ће овај самит у Лондону бити искоришћен да буде извршен нови и већи притисак на балканске државе, не само од Велике Британије, већ и од Брисела, индиректно су наговијестили и поједини европски медији, али и званичници. Како су навели, све земље које се воде као кандидати за чланство у Европској унији биће притиснуте да прихвате билатералне споразуме о прављењу центара за повратак миграната на својој територији. 

Евентуална награда - убрзање процеса приступања Европској унији. Исти ови медији указују на то да ће земље које прихвате овај план имати и значајне финансијске бенефите, али и политичке.

Према ријечима Љубише Маленице из Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, очекивања Лондона, али и Брисела су да већ крајем ове или почетком наредне године западнобалканске земље почну са прихватањем непожељних миграната из Велике Британије, али и са простора Европске уније. 

- Они као награду нуде неки вид убрзања приступања Европској унији, иако је он сам по себи изузетно комплексан. Овај процес никако не може зависити од добре воље појединих чланица ове заједнице које се желе ријешити непожељних миграната. Све је некако небулозно дефинисано. Зато је "награда" која се нуди под знаком питања када је ријеч о њеној реализацији - каже Маленица за "Глас Српске". 
Указује и на то да када се говори о овој теми никако не треба заборавити поменути и безбједносни аспект, јер зашто су поједини мигранти означени као непожељни у Великој Британији или у некој од европских држава. 

- Из искустава појединих западноевропским држава можемо видјети да је пропао тај мултикултурни пројекат, како су то архитекте очекивале. Сада су те државе суочене са великим проблемом, покушавајући га ријешити тако што ће их извести на просторе Балкана. Овдашње државе покушавају мотивисати и разним финансијским и политичким уступцима. На столу су сигурно и одређени политички уступци. И ћутање које можемо чути из Сарајева, када се говори о овим плановима Лондона и Брисела, указује на то да у одређеним бошњачким круговима постоји идеја да се то искористи за остваривање неких политичких циљева. Али ти исти би требало да знају каква искуства са мигрантима имају у тој истој западној Европа, а при томе мислим на низ терористичких напада с којима су били суочени у неком претходном периоду - наводи Маленица. 
На питање како гледа на то што је такозвано Косово пристало да буде дио овог пословног аранжмана са Великом Британијом, али и ЕУ, те да ли је то један од начин да ова самопроглашена држава оствари одређене политичке бенефите - Маленица потврдно одговара. 

Сматра да је Косово, као политички пројекат појединих западних земаља тешко одржив те да је ова одлука један од начина Приштине да то на неки начин очува. Вјерује да такозване власти у Приштини немају другог избора него да се повинују плановима својих ментора. На крају указује и на још једну битну ствар - уколико дође до овог сценарија, Приштина сигурно ће искористити долазак ових миграната за неки нови притисак на преосталу српску популацију у овој јужној српској покрајини. 

Слично мишљење има и директор Безбједносног форума Митар Ковач. Каже да су ови простори Британцима интересантни, како због стратешких сировина, тако и због рјешавања неких својих горућих проблема, а који се односе и на питање статуса непожељних миграната.
 
- Уколико којим случајем они успију да реализују овај план, али и Брисел, то би само додатно уназадило просторе Балкана и у гурнуло га у још дубљу црну рупу, из које би се тешко извукао. Интересантно, али и индикативно, о евентуалном прављењу мигрантских прихватилишта и на просторима БиХ, бошњачки политичари ништа не говоре, баш као и федерални медији. Претпостављам да је у игри склапање политичког дила са Лондоном, покушај куповине британске наклоности и евентуалне подршке у неким будућим политичким процесима, а који би прије свега били усмјерени на стварање унитарне БиХ. Бошњачки политичари ћуте, јер знају да би се суочили са негативним реакцијама цивилног друштва, али и самих грађана из ФБиХ. Стога покушавају доћи до одређених уступака, да би са њима могли оправдати неке своје будуће кораке и одлуке - поручио је Ковач. 

На крају је истакао и да власти Републике Српске, али и представници опозиционих партија, не смију дозволити да се од ових простора праве прихватилишта непожељних миграната из других земаља.

СПОРАЗУМ

Директор Службе за послове са странцима Жарко Лакета недавно је истакао да Велика Британија ни по ком основу не може да пребаци мигранте у БиХ, јер не постоји споразум између двије земље када је ријеч о том питању. Како је рекао не види могућност да он буде потписан, јер је за тако нешто неопходна сагласност сва три конститутивна народа. Истакао је и да не зна да ли је неко од политичара из БиХ евентуално обећао да ће тако нешто и прихватити, али и да би волио да види ко је тај и на који начин ће то покушати да реализује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.