Балкан опет у фокусу САД

БАЊАЛУКА - Одлука да сједница Парламентарне скупштине НАТО савеза буде одржана у Дејтону, граду у ком је прије 30 година потписан мировни споразум који је окончао рат у БиХ, има велику симболику. То није случајност, већ јасна политичка порука да се Балкан поново враћа у фокус западних безбједносних структура и САД.

Каже ово за "Глас Српске" доктор економске дипломатије Синиша Пепић, коментаришући вијест да ће се НАТО земље у мају окупити у овом америчком граду, гдје је планирано одржавање сједнице, а на којој ће, како је саопштено, добар дио времена бити посвећен и разговорима о Дејтонском мировном споразуму, али и тренутној политичкој ситуацији на Балкану. Према Пепићевим ријечима, за Републику Српску то значи да мора бити изузетно опрезна, али и свјесна да су могуће одређене ревизије постојећег дејтонског поретка.

- Они те промјене неће најављивати званично, већ ће их уобличавати кроз разне конференције, панеле и "концерте за мир". Дејтон 2 се неће звати Дејтон 2, већ ће покушати да нам га наметну под другим именом. Зато је вријеме за дипломатску будност, а не за наивност - поручио је Пепић.

С њим је, у једном дијелу, сагласан и стручњак за међународне односе и дипломата Лучиано Калужа, наводећи да се несумњиво ради о симболичном и значајном окупљању, које ће бити добра прилика да се анализира један несумњиво историјски документ, мировни споразум који је био инициран од стране САД.

- Ради се о најважнијем мировном споразуму, пројекту који је опстао пуних 30 година. И ово окупљање НAТО парламентараца у Дејтону, на ком ће бити говора о овом документу, али и ситуацији на Балкану, говори да међународна заједница и даље озбиљно доживљава овај споразум те да јој је у интересу да он и опстане у изворном облику - каже Калужа за "Глас Српске".

Добро знају

Када је у питању актуелна криза у БиХ, наводи да НАТО сигурно добро зна шта се дешава те да ли постоји нека реална безбједоносна пријетња. Према њиховом досадашњим изјавама, указује овај дипломата, може се јасно видјети да они такве потенцијалне пријетње не виде.

- Вјерујем да ће и овом приликом тако нешто бити констатовано. Када је у питању политички контекст читаве ове приче, сматрам да не би било добро да се о тим стварима прича без представника БиХ, али и гараната Дејтонског мировног споразума. Морају се чути све стране, како би се добила реална слика стања у БиХ. Да сумирам, мислим да се иза овог окупљања не крије намјера да се прави неки нови Дејтон 2, већ да се прије свега ради о анализи стања у БиХ, након 30 година од потписивања мировног споразума - истакао је Калужа.

Убијеђен је да Америка неће тек тако одустати од мировног споразума, односно документа који је потписан у Дејтону и нечега што су они створили. Сматра да ће актуелне америчке власти и даље инсистирати на досљедној спроведби и примјени изворног документа те да неће бити никаквих приједлога да се изврше неке ревизије.

- Мислим да ће све на крају завршити са одређеним препорукама, порукама, а можда и критикама - додао је Калужа.

Политиколог и асистент на Факултету политичких наука у Бањалуци Синиша Симикић каже да што се тиче поменутoг састанка у Дејтону он прије свега може имати протоколарни карактер у смислу сублимирања 30 година од Дејтонског споразума, као и преиспитивања значаја НАТО-а за одржавање мира у БиХ.

Како је истакао, ова скупштина је потребна понајвише "посрнулим савезницима" у НАТО савезу, да им се врати вјера, односно да кроз искуство БиХ увиде да је овај војни пакт способан да извршава комплексне мисије. То је нарочито занимљиво, како каже, због актуелне ситуације у Украјини гдје је несагласје међу савезницима унутар савеза веће него икад.

- Што се тиче БиХ, ставове НАТО-а о актуелној ситуацији недавно је изнио генерални секретар Марк Руте, а кључна порука коју је он упутио готово да се преклапала са поруком америчког државног секретара Марка Рубија. Никакав конфликт не долази у обзир, партнери у БиХ морају сјести и договорити се. Наравно, читав церемонијал у Дејтону трајаће четири дана и биће одржано више догађаја у чијем фокусу ће бити три деценије од прекида рата у БиХ. Свакако да ће се позиција Републике Српске критиковати као наводно подривачка у БиХ од стране већине земаља чланица, али требало би очекивати да поједине земље попут Мађарске ипак изнесу и другачије виђење ствари сходно веома добрим дипломатским односима Бањалуке и Будимпеште - каже Симикић за "Глас Српске".

Први пут

Како је саопштено на интернет страници Парламентарне скупштине НАТО савеза наредни састанак овог тијела биће одржан од 22. до 26. маја у Дејтону. Ово је иначе први пут да овај војни савез засједа у овом америчком граду. 

Засједање ће пратити и форум који ће се, како је наведено, бавити погледом уназад - 30 година од доношења споразума којим је завршен рат на просторима БиХ. Према програму који је назван "Дејтонски дијалог: разговори о миру и безбједности на Балкану", планирано је да се одржи низ округлих столова, састанака, панела на којима би требало да се разговара о Дејтонском мировном споразуму, са освртом на претходни период, али и на наредне кораке који би требало да, како је поручено од организатора овог скупа, осигурају трајни мир.

Очекује се да ће ова скупштина окупити лидере из цијелог свијета, укључујући неколико стотина парламентараца из 32 земље НАТО савеза. Позвани су амерички предсједник Доналд Трамп и потпредсједник Џеј Ди Венс, али није јасно да ли ће се они одазвати овом позиву.

На маргинама овог састанка, односно на панелима требало би да учествују и многобројни стручњаци за безбједност и политику. Очекује се да ће међу њима бити и представници група као што су Атлантски савјет, "Карнеги" фондација за међународни мир, њемачки "Маршал фонд", али и Национална задужбина за демократију.

Жеље и стварност

Бивши дипломата Владислав Јовановић сматра да ово окупљање у Дејтону представља покушај да се многобројне промјене Дејтонског споразума верификују, али и да то не може на оваквом неформалном нивоу.

- И даље постоје снаге на Западу које настoје да овај документ прилагоде интересима Бошњака. Тај процес годинама траје. Раде на централизацији БиХ, а како би је увукли у НАТО. Све то је пратило одузимање права ентитетима. Да ли ће у свему томе успети? Видећемо. То је исказивање жеље, а оне су једно, а могућности друго - поручио је Јовановић, додајући како се нада да због промијењених глобалних околности до тога неће и доћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.