Азил као немогућа мисија

САРАЈЕВО/БАЊАЛУКА - У БиХ је током прошле године враћено 470 држављана по основу споразума о реадмисији, а највише њих стигло је из Њемачке.

Наведено је то у извјештају о реадмисији за 2024. годину у којем стоји и да је од укупног броја држављана који су враћени Министарство за људска права и избјеглице запримило најаву о реадмисији за 220 случајева од стране Министарства безбједности.

- Од тог броја највише лица је враћено из Њемачке и то 181 држављанин БиХ, док се на другом мјесту налази Француска са 11 лица, а на трећем Аустрија, одакле је стигло девет држављана. Такође на листи се налази и Холандија, Грчка, Шпанија, Шведска... - стоји у извјештају који је сачинило Министарство за људска права и избјеглице БиХ.

У ФБиХ је враћено 159 држављана, Републику Српску 52, Брчко пет, док је за четири реадмисирана лица непозната адреса посљедњег пребивалишта на територији БиХ, односно ради се о некој другој држави рођења.

- Када се у обзир узме структура реадмисираних држављана важно је нагласити да се ради углавном о особама из најрањивијих категорија, припадницима националних мањина - Ромима, као и особама са лошом социо-економском анамнезом - стоји у извјештају министарства у којем је и наведено да се повратак у БиХ већином одвијао на међународном граничном прелазу, односно аеродрому у Сарајеву.

Из ресорног министарства поручују и да неадекватан прихват према споразумима о реадмисији само једне особе може негативно утицати на квалитет извјештавања Европској комисији у вези са обавезама које произлазе из Мапе пута за либерализацију визног режима са земљама Шенгенског споразума.

- Као један од изазова пред институцијама БиХ је и чињеница да је према доступним информацијама из Европске уније јако мали број признавања захтјева за азил који су поднијели држављани БиХ и то свега шест одсто. Изазов је свакако и јачање странака у ЕУ које се противе новим миграционим кретањима. Због свега тога може се очекивати да ће доћи до повећања броја повратака држављана БиХ по основу споразума о реадмисији - наглашавају у Министарству за људска права и избјеглице.

Поручују и да је због свега наведеног оправдана забринутост државних институција да постојећи капацитети неће бити довољни да задовоље све потребе настале убрзаним повратком.

- Стога се наметнула потреба за јачањем институционалних капацитета за прихват држављана који се враћају у земљу. Потребно је прeдузимати и интеграцијске мјере, с циљем спречавања поновног одласка у земље западне Европе, чиме се на најсврсисходнији начин чува безвизни режим и повећава повјерење у ефикасност домаћих институција - закључују у Министарству за људска права и избјеглице.

Грант

Из буџета Министарства за људска права и избјеглице БиХ лани је исплаћен грант од 150.000 марака за 25 локалних заједница те Дому за дјецу без родитељског старања у Сарајево, са којим надлежни имају потписан Протокол о сарадњи у поступку прихвата, пропрата и привременог збрињавања дјеце без пратње која се враћају у БиХ по основу споразума о реадмисији.

- Грант средства намијењена су за пружање асистенције реадмисираним држављанима приликом интеграције у локалну заједницу, осигурање приступа правима, задовољавању основних потреба и економског оснаживања те одржавању стамбених јединица намијењених за привремено збрињавање реадмисираних држављана - наводе у министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.