Авганистанска банда хара по БиХ

САРАЈЕВО - Случај из Орахове код Градишке само је још један примјер, односно потврда, зашто Република Српска не смије дозволити да буде дио пакленог плана Велике Британије, али и Европске уније и евентуално претворена у мигрантско чвориште за око 50.000 непожељних избјеглица.

Каже ово за "Глас Српске" стручњак за безбједност Џевад Галијашевић, коментаришући акцију МУП-а Републике Српске у којој је ухапшено шест миграната, отмичара из Авганистана због сумње да су отели и у поменутом мјесту у кући држали отете мигранте држављане Пакистана, тражећи од родбине отетих одређени новчани износ за њихово пуштање.

Према досадашњим сазнањима, ова банда Авганистанаца је тражила 1.000 евра по једној особи. Читав случај је откривен након што се једној од агенција обратила родбина једне од жртава. Брзом интервенцијом полицијских служби МУП-а Српске сви отети су пронађени, а шест особа за које се сумња да су учествовале у отмици је приведено. Према писању појединих медија, отмица миграната десила се у Сарајеву, а један од ухапшених Авганистанаца наводно има неколико расписаних потјерница због трговине дрогом и оружјем. Приведена шесторка ће након полицијске обраде бити предата у надлежност Службе за послове са странцима.

Према ријечима Галијашевића, овакве и сличне криминалне мигрантске групе несумњиво представљају и велику опасност по локално, домицилно становништво, али и по саму стабилност земље.

- Шта мислите да би се десило када би на ове наше просторе било послато 50.000 непожељних миграната из Велике Британије или рецимо из неких држава чланица Европске уније. Биографије тих мигранта су под знаком питања, баш као и миграната који су ухапшени у Градишци - истакао је Галијашевић.

Када је у питању ухапшена група Афганистанаца, сматра се да би МУП Републике Српске требало да провјери како су они ушли у БиХ и дошли до оружја, ко им је то обезбиједио, али и чију подршку, односно заштиту имају, јер је чудно да овакве и сличне банде већ пар година готово несметано оперишу по БиХ, а посебно у Сарајеву и у пограничним дијеловима ФБиХ.

- Нису они само криминалци који се баве кријумчарењем и отмицама. Један дио њих сигурно има и терористички и радикални бекграунд. Требало би утврдити и ко чини њихову сарадничку мрежу. Нажалост, власти у ФБиХ окрећу леђа овом проблему. Читав федерални, па и дио државног система до сада је штитио ове људе. Видимо и да у Сарајеву немају ништа против ни да се од БиХ направи мигрантско чвориште за десетине хиљада нових непожељних миграната из Велике Британије - каже Галијашевић.

На постојање наоружаних организованих криминалних група миграната поријеклом из Авганистана, али и Пакистана и Марока, које на разне начине искориштавају мигрантску популацију тако да је за новчану надокнаду пребацују у земље ЕУ па све до тога да их поткрадају, уцјењују, врше отмице и убиства недавно је упозорио и предсједник Српске Милорад Додик у документу који је доставио на адресу НСРС.

Он је од посланика затражио да подрже усвајање Декларације којом би били осујећени планови Британаца, али и појединих европских држава да и просторе Српске претворе у некакве оф-шор прихватне центре за непожељне мигранте. У овом документу се упозорава на то да се у досадашњим оперативним радовима на терену дошло до сазнања да у наведеним криминалним групама има и лица авганистанског поријекла, која су у Србији остварила право на боравак кроз склапање брака, углавном са лицима ромске националности и која су добри познаваоци нашег језика, чија знања користе у криминалним радњама.

Истакнуто је и да наведене криминалне групе значајније дјеловање врше на простору ФБиХ, тачније на подручју Сарајевског и Унско-санског кантона, гдје је и документовано више кривичних дјела убистава и отмица, као и нелегалног посједовања ватреног оружја којим су поменуте групе наоружане. По правилу се ради о држављанима Марока или Авганистана, који по претходно добијеним сазнањима "таргетирају" мигранте који долазе из имућнијих породица, отимају их, скривају у шумским и неприступачним предјелима на граници са Хрватском те контактирају са породицама тражећи новчани износ, који је обично у висини од око неколико хиљада евра.

На овај проблем недавно је указано и у истраживању Балканске истраживачке мреже (БИРН). Како се наводи у њиховој анализи, најозлоглашенија и најнасилнија авганистанска банда на просторима БиХ је БВК. Ова група је наводно успостављена још крајем 2023. Она је тих првих година контролисала бројне руте за кријумчарење миграната. Фокус им је био на Србији, али су се пребацили у БиХ након што је полиција Србије покренула велику операцију разбијања наоружаних кријумчарских банди које су водиле ратове за територију на граници Србије са Мађарском. Како је тада откривено, тај су међусобно водиле банде из Авганистана и Марока, а главни добављачи оружја су им били албански криминалци са Косова и Албаније.

Према наводима БИРН-а, авганистанска банда BWK данас има људе широм ФБиХ и оперишу углавном у пограничним дијеловима гдје хватају мигранте, тражећи откуп од њихових породица, који се креће од 400 до 6.000 евра по једној особи. Новац се наводно уплаћује на рачуне у Турској. Колико је овај "бизнис" са отмицама постао уносан, говори и податак да је само на једном банковном рачуну отвореном за ову намјену полиција открила око 70.000 евра. Ова банда функционише тако што има и такозване "фиксере", односно посреднике који им достављају информације о избјеглицама које прелазе границу да би знали гдје и када треба да их пресретну. Интересантно, према сазнањима БИРН-а, чланови BWK-а често имају и италијанске пасоше, што им омогућава да једноставно улазе и излазе из БиХ.

Претходни случајеви

Да поједини мигранти постају све насилнији и безобзирнији указују и многобројни случајеви. У августу прошле године три лица из Авганистана су на подручју кампа "Липа" отели мигранта и уз пријетњу оружјем захтијевали да им исплати 15.000 евра. Крајем прошле године пет Авганистанаца је извршило отмицу девет сиријских миграната. Они су их злостављали, ударали и све снимали мобилним телефонима. Видео-записи злостављања слати су породицама жртава уз захтјев за уплату 1.500 евра по особи, као услов за ослобађање. Треба поменути и случај отмице код Велике Кладуше, када је отета група од 19 миграната из Сирије, али и онај из Сарајева када је банда Авганистанаца тражила укупно 18.000 евра за пуштање отетих миграната.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.