Андрић: Нису помињане никакве ликвидације у Сребреници

Хаг - Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић доказивао је данас, посредством свједока генерала Светозара Андрића, да злочини над муслиманским становништвом нису били дио политике власти, већ резултат освете појединаца због претходних злочина над Србима.

Андрић је изјавио да је операција у Сребреници и Жепи започела 5. јула 1995, а да су, на дан пада енклаве, 11. јула, генерал Ратко Младић, и официри Винко Пандуревић, Радислав Крстић и Видоје Благојевић, одржали састанак у команди Братуначке бригаде у Братунцу.

"Једина одлука која је тада била донесена била је да се операције наставе у правцу Жепе и нису помињане никакве ликвидације, или премјештање локалног становништва", рекао је свједок.

Он каже да није имао утисак да је било ко од присутних на састанку обавијестио Караџића о догађајима у Сребреници.

"Једино објашњење за наводе ликвидације заробљеника јесте освета за хиљаде српских цивила, које су до јула 1995. побиле муслиманске снаге предвођене Насером Орићем. Осим мотива освете, могуће је да је било пропуста у командовању", навео је Андрић.

Он је још рекао да је у јулу 1995. ВРС била под контролом и командом врховног команданта Радована Караџића, али да он није био у добрим односима са командантом Главног штаба ВРС генералом Ратком Младићем, којег је покушао да смјени почетком августа 1995.

Тужилаштво је у унакрсном испитивању оспоравало кредибилитет свједока, наводећи да су он и генерал Радивој Милетић запријетили Момиру Николићу из Братуначке бригаде, који је у Трибуналу признао кривицу за прогоне, тражећи да на суду ништа не каже о Сребреници.

Тужилац Милица Пек је свједока оптужила да је његов приступ суду да каже што мање, док је он тврдио да, напротив, има сасвим другачији став - да свако треба да одговара за оно што је урадио, "јер је направљена штета и муслиманском и српском народу".

Андрић је на крају свједочења Караџићу пожелио да докаже невиност српског народа, на шта је предсједавајући судија О-Гон Квон интервенисао, указујући да се његово судско вијеће "не бави кривицом или невиношћу српског народа".

Генерал Андрић је био командант Бирачке бригаде Војске Републике Српске, а од 6. августа 1995. начелник штаба Дринског корпуса.

За његово свједочење, претресно вијеће је издало обавезујући налог, јер није желио да свједочи добровољно, те налог за слободан пролаз, као гаранцију да неће били хапшен или привођен на путу до Холандије и назад у Србију, због кривичне истраге која се против њега води у БиХ.

Наредни свједок је вјештак одбране за судску медицину љекар Душан Дуњић из Београда, који је за одбрану израдио експертизу, анализирајући извјештаје које је Караџићу доставило тужилаштво.

Дуњић је закључио да "може да прихвати да су 450 до 500 људи били жртве егзекуција, јер за њих постоје чврсти докази да су имали повезе за очи".

"За све остале за које је утврђено да су страдали од ватреног оружја или од гелера, а не указује се на места масовних егзекуција, не могу да прихватим, јер није било на истом месту", рекао је Дуњић.

Он је истакао и да "нису сви у Сребреници страдали у 10 дана".

"Постоји 46 случајева сахрањених и прегледаних пре Сребренице, који су 1993. били пријављени у Кантоналном суду у Тузли, а неко је увео и те случајеве", рекао је Дуњић.

Главни претрес се наставља сутра, када ће Дуњић наставити да даје исказ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.