Аналитичари: Грузија неће путем Украјине

БАЊАЛУКА - Посљедња дешавања у Грузији све више личе на лабудову пјесму администрације одлазећег америчког предсједника Џозефа Бајдена, посебно у свјетлу побједе Доналда Трампа на америчким предсједничким изборима. Та побједа не само да означава смјену власти у Вашингтону већ и јасно сигнализира крај ере унилатералних интервенција и геополитичких експеримената који су обиљежили Бајденову политику према регијама попут Кавказа.

Каже ово за "Глас Српске" доктор економске дипломатије Синиша Пепић коментаришући антивладине протесте у Тбилисију, које многи већ упоређују са пучем на Мајдану у Украјини који је подржавао Запад 2014. године, јер наводно све указује да ове демонстрације већ попримају елементе наранџасте револуције.

И поред свих узаврелих тензија и покушаја са стране да се политички и безбједносно дестабилизује Грузија, он ипак не вјерује да би се ова кавкаска земља могла суочити са украјинским сценариом. Како је истакао, не вјерује у тако нешто иако су сценаристи и овог пута исти, објашњавајући да је њихова стратегија у међувремену постала застарјела и неефикасна у новом глобалном контексту.

Грузија, за разлику од Украјине, како каже, има дубље историјске, културне и политичке везе с Русијом, што умањује могућност ескалације сукоба по поменутом обрасцу из 2014. године.

- Покушај дестабилизације Грузије сада изгледа више као очајнички потез одлазеће администрације него као реална пријетња. У том смислу, тренутна дешавања не треба посматрати као увод у нови конфликт, већ као завршну фазу политике која се с Трамповим повратком на власт завршава, остављајући простор за другачију, мање агресивну америчку политику у овом региону - навео је Пепић додајући да је убијеђен да ће Трампова администрација, са својим прагматичнијим приступом међународним односима, вјероватно одбацити овакве покушаје креирања кризних жаришта који не доносе директне користи за САД.

Слично мишљење дијели и спољни сарадник Центра за друштвенополитичка истраживања Републике Српске и докторанд на престижном Московском државном институту међународних односа Невен Ђенадија, наводећи да сматра да нове власти неће себи дозволити да буду увучене у један црни сценарио, који би ову омалену кавкаску земљу гурнуо у више него неизвјесну будућност.

- Не вјерујем да је могућ украјински сценарио иако је ситуација доста запаљива. Сматрам да се на овај начин ова земља жели избацити из орбите руског утицаја и ставити у западне окове. Такође, вјерујем да је иницијална каписла за ове немире била и Трампова побједа, те одлазећа америчка администрација чини све да прије његовог доласка на власт у аманет остави што већи метеж у свијету - каже за "Глас Српске" Ђенадија. 

Додаје да и поред свих сличних напетости које владају и у Молдавији, али и Румунији, која је добила новог предсједника који је "орбановски" настројен, није реално очекивати да дође до веће дестабилизације ни унутар ових земаља.

Напетости у Грузији, земљи са 3,7 милиона становника, расту већ мјесецима због сукоба између владајуће странке Грузијски сан и опозиције, која оптужује власт за антиевропску политику и проруску оријентацију. Криза је ескалирала крајем прошле седмице, након најаве премијера Ираклија Кобахидзеа да ће замрзнути преговоре о придруживању ЕУ до 2028. године, правдајући ову своју одлуку сталним уцјенама и манипулацијама којима је његова земља изложена од стране Брисела.

Реакције из САД и ЕУ

Европска унија и САД изразиле су забринутост због одлуке грузијске владе, оцијенивши је као удаљавање од проевропског пута и повратак под руски утицај. Нова шефица ресора спољне политике ЕУ Каја Калас изјавила је да су санкције једна од неколико "опција" које блок разматра након што је Грузија обуставила преговоре о приступању Бриселу. Након тога додатно уље на ватру долила је прозападно оријентисана предсједница Саломе Зурабишвили која је позвала на притисак на Уставни суд како би били поништени резултати прошломјесечних избора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.