Ауторски текст амбасадорке Кине у БиХ: Доприносимо миру и развоју свијета

Ове године обиљежавамо 80. годишњице побједе у Свјетском антифашистичком рату као и оснивања Уједињених нација. То је важан историјски тренутак који доприноси стварању заједничке будућности.

Прије 80 година, међународна заједница, након дубоког промишљања о болним лекцијама два свјетска рата, одлучила је основати УН. Тако је отворено ново поглавље глобалног управљања. Међународни поредак, обликован у ратном пламену, утјеловио је заједничку тежњу човјечанства за бољом будућношћу и одиграо значајну улогу у послијератном миру, развоју и историјском напретку. Данас се свијет суочава са убрзаним промјенама незабиљеженим у посљедњих сто година: честе регионалне нестабилности, успорен економски развој, пораст трендова деглобализације, недостатак правила и владавине права. Глобално управљање се налази на прекретници, да ли ћемо ићи напријед или почети назадовати.

Суочена с дубоким промјенама у систему глобалног управљања, Кина је посљедњих година покренула Глобалну развојну иницијативу, Глобалну сигурносну иницијативу, Глобалну цивилизацијску иницијативу и Глобалну иницијативу за управљање. Ове четири димензије – развој, сигурност, цивилизација и управљање – чине стубове кинеског приједлога и пружају свијету сидро стабилности и пут сарадње у доба немира и промјена, јасно показујући одговорност Кине у међународним пословима.

Кина је увијек била и биће снажан бранилац мира и сигурности у свијету. Кина се залаже за заједничку, свеобухватну, кооперативну и одрживу визију сигурности, поштује разумне сигурносне бриге свих земаља, заједно са другим државама се суочава са сложеним и озбиљним сигурносним изазовима, те мирно рјешава спорове и несугласице путем дијалога и консултација. Кина је други највећи финансијски доприносилац мировним операцијама Уједињених нација, и највећи извор војног особља међу сталним члановима Вијећа сигурности. Кина активно промиче дијалог у вези са кризом у Украјини, сукобом Израела и Палестине и другим жаришним питањима. Ове године је заједно с више од 30 држава основала Међународни институт за медијацију (International Organization for Mediatio – IOMed), дајући важан допринос очувању мира и стабилности у свијету.

Ове године обиљежава се и 80. годишњица ослобођења Тајвана. Побједа кинеског народа у антијапанском рату омогућила је повратак Тајвана у окриље Кине. "Каирска декларација" и "Потсдамска објава", које су тада објавиле главне савезнице, потврдиле су суверенитет Кине над Тајваном и постале важан дио послијератног међународног поретка. Године 1971. Генерална скупштина УН-а је великом већином усвојила Резолуцију 2.758, којом је Народној Републици Кини враћено пуно право у УН-у и истовремено су представници тајванских власти искључени из УН-а и свих његових институција. Ова резолуција имала је широк и дубок политички утицај у пракси међународних односа и снажно учврстила принцип "једне Кине" као основно правило и широки консензус међународне заједнице. До сада су 183 земље успоставиле и развиле дипломатске односе с Кином на основу принципа “једне Кине”.

Кина је увијек била и биће активни доприносилац реформи система глобалног управљања. Предсједник Си Ђинпинг је покренуо Глобалну иницијативу за управљање с циљем давања одговора на питање какав систем глобалног управљања треба градити и како га реформисати и унаприједити. Ова иницијатива наглашава једнакост суверенитета, поштивање међународног права, мултилатерализам, став "човјек у центру" и оријентацију на акцију. Њених пет кључних принципа усклађено је с циљевима и принципима Повеље УН-а, и на тај начин Иницијатива чврсто подржава централну улогу УН-а у међународним пословима и позива земље да кроз мултилатералне механизме учествују у реформама и изградњи глобалног управљања. Ова иницијатива није покушај рушења међународног поретка и градње "новог од нуле", већ је фокусирана на иновације и побољшања, на јачање ефикасности постојећих механизама и њихову бољу прилагодбу глобалним изазовима и промјенама, с циљем заштите заједничких интереса свих држава.

Кина је увијек била и биће одлучан актер у глобалном зеленом развоју. Током протеклих година кинеска економија је стабилно расла, дајући око 30 одсто доприноса глобалном економском расту. Кина континуирано шири отвореност, а укупни ниво царина је смањен на 7,3 одсто. Већ 16 година заредом Кина је други највећи увозник на свијету. Кина активно учествује у међународној сарадњи на пољу научних и технолошких иновација, дијели резултате у областима попут 5Г и умјетне интелигенције, те заједно с другим земљама, ствара нове покретаче раста. Ове године се обиљежава десета годишњица Париског споразума о климатским промјенама. То је уједно и кључна тачка за земље да представе нове циклусе својих национално одређених доприноса ( НДЦ). Кина се свечано обавезује да ће до 2035. године смањити нето емисије гасова стаклене баште у цијелој економији за седам до десет одсто у односу на њихов врхунац, уз настојање да постигне још већа смањења. Кина се обавезала и да ће удио потрошње нефосилних извора енергије достићи преко 30 одсто; да ће укупна инсталирана снага вјетроелектрана и соларних електрана бити шест пута већа него 2020. године, с циљем достизања 3,6 милијарди киловата; да ће шумске резерве порасти на преко 24 милијарди кубних метара; да ће нова енергетска возила постати доминантна у продаји нових аутомобила. Национално тржиште трговине емисијама угљика покрива кључне индустрије с највећим емисијама, а друштво отпорније на климатске промјене сада је практично успостављено. На тај начин Кина уноси повјерење, консензус и снагу у глобално управљање климатским промјенама.

Кина је увијек била и биће заговорник међуцивилизацијског дијалога и размјене. Свака цивилизација у свијету посједује своју јединствену вриједност и дубоко насљеђе, и све требају бити признате и поштоване. Наметање "теорије супериорности цивилизација" и подјела по идеолошким линијама, само води већим подјелама и сукобима. С инклузивним ставом и већом размјеном и учењем једних од других, може се постићи више консензуса и заједничке снаге. У наредних пет година Кина ће за земље у развоју спровести 50 пројеката сарадње у областима културе и цивилизације, организирати 200 специјализованих семинара и истраживачких програма, те наставити доприносити унапређењу дијалога међу цивилизацијама и свеукупном напретку људске цивилизације.

Ове године обиљежава се 30. годишњица успостављања дипломатских односа између Кине и Босне и Херцеговине. Током протеклих 30 година, Кина и БиХ су биле добри партнери на путу развоја и искрени пријатељи који међусобно пружају подршку. Иако су двије земље удаљене хиљадама километара, разликују се по величини, развојној фази и друштвеном систему, заједничка им је тежња ка развоју и напретку, визија националног просперитета те жеља за што интензивнијом размјеном међу људима.

Посебно у садашњим околностима, двије земље имају огроман потенцијал за сарадњу у областима као што су „тврда повезаност“ у инфраструктури, „мекана повезаност“ у вјештачкој интелигенцији и „повезаност срца“ у међуљудским контактима. Позивамо и охрабрујемо БиХ да искористи „брзи воз“ кинеског развоја, како би премостила развојне јазове, ослободила свој технолошки потенцијал и подстакла властити економски узлет. На овој важној прекретници – 30. годишњици успостављања дипломатских односа – искрено се радујемо што односи Кине и БиХ улазе у наредних, још љепших 30 година!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.