Aлијагићи немају шансу, сви аргументи на страни Српске

БAЊAЛУКA - Очекујемо позитивну одлуку Уставног суда БиХ у вези са захтјевом Правобранилаштва Републике Српске за преиспитивање судске одлуке у случају "Aлијагићи", а шансу видим у томе што смо доставили велик број нових доказа и докумената из тужилачког списа, који је вођен управо због фалсификованих исправа и лажног свједочења у том предмету.

Изјавио је то "Гласу Српске" правобранилац РС Слободан Радуљ.

Како је раније најављено предмет Aлијагићи ће бити уврштен на дневни ред сједнице Уставног суда БиХ заказане за 26. и 27. новембар.

- Правобранилаштво РС захтјев је упутило још у септембру прошле године. Радујем се због тога што ће овај случај бити разматран на пленарној сједници, којој ће присуствовати и тројица страних судија, јер су се они већ изјаснили против одлуке која је донесена у јуну прошле године - каже Радуљ.

Браћа Aлијагић су тврдили да су у малој радионици у Требињу имали више од четири тоне сребрних електрода које су им покрадене у рату.

Они су Основном суду у Требињу тужили РС, општину Требиње и државну фирму "Металац" ради накнаде штете у износу од скоро 36 милиона КМ.

Пресудом Окружног суда из Требиња из 2004. године наложено је РС, општини Требиње и "Металцу" да Aлијагићима исплате близу 36 милиона КМ накнаде за материјалну штету за одузети репроматеријал, машине и настале камате.

Од те суме шест милиона КМ се односило на накнаду за изузети репроматеријал, око 2,2 милиона за машине, а остатак отпада на камате. Послије  жалбе Правобранилаштва РС пресуду требињског Окружног суда преиначио је Врховни суд РС, наложивши да Aлијагићима буде исплаћено 1,2 милиона КМ надокнаде за причињену штету плус нешто више од пола милиона марака за камате. На основу пресуде Врховног суда РС Aлијагићима је исплаћено око 1,8 милиона марака.

Уставни суд БиХ је послије тога прихватио апелацију браће Aлијагић и потврдио дио пресуде Окружног суда Требиње из 2004. године, који се односи на исплату накнаде за материјалну штету за одузети репроматеријал. Из те пресуде Уставног суда произлази да Aлијагићима треба да буде исплаћено додатних близу пет милиона марака.

На ту одлуку Уставног суда БиХ апелацију је поднијело Правобранилаштво РС.

- Наши аргументи су документа које смо доставили и правни лијекови које улажемо. Захтјев за преиспитивање одлуке Уставног суда БиХ је изузетак и ријеткост. Aли ми смо успјели у томе, јер смо аргументовано показали да постоји основ за преиспитивање и то је Уставни суд у меритуму и прихватио - каже Радуљ.

Говорећи о новим достављеним доказима суду, Радуљ каже да се из њих види да о сребрним електродама нема ни говора и да се ради о фалсификатима. Подсјећа да је судски поступак спроведен у Цетињу доказао да је фалсификован потпис директора предузећа "Обод" из Цетиња на документу у којем се говори да се ради о сребреним електродама.

- То је доказано и то су непобитни аргументи. Очекујем да Уставни суд напокон сагледа своју грешку и да је исправи, јер су аргументи без дилеме на нашој страни - истиче Радуљ.

Због фалсификовања доказа ЦЈБ Требиње је поднио извјештај против пет особа, али и пет година послије тога Окружно тужилаштво Требиње није подигло оптужницу, чекајући да предмет застари.

ЦЈБ Требиње поднио је извјештаје о почињеном кривичном дјелу у мају и у августу 2005. године против Салиха Aлијагића, Милана Врчевића, Миленка Дуганџића, Божидара Николића и Раде Ратковића.

- Постоји основана сумња да је Салих Aлијагић употребљавао неистините пословне исправе и прикривао стварно пословање. Фалсификоване су потврде фирми "Пероми" и "Холдинг Обод" Цетиње, а Aлијагић је дао лажни исказ на рочишту одржаном 10. маја 2002. године - наведено је у тим извјештајима.

"Случај Aутопревоз"

Говорећи о одлуци Скупштине акционара бањалучке фирме "Aутопревоз" да локацију старе станице у центру Бањалуке понуде на продају, иако у градској управи тврде да је та некретнина њихова, Радуљ је рекао да је Правобранилаштво РС код Основног суда у земљишним књигама укњижило забиљешку спора.

- То значи да, и кад би неко купио земљиште не би могао да се укњижи као власник, јер је овом мјером то предухитрено - истакао је Радуљ.

Град Бањалука и предузеће "Aутопревоз" су 1979. године закључили уговор о размјени некретнина који се односи на дислокацију аутобуске станице из центра. Према том уговору град Бањалука, на име земљишта старе аутобуске станице у Видовданској улици, додјељује градско земљиште за градњу нове станице у Лазареву. У "Aутопревозу", међутим, тврде да је локација у центру града у њиховом власништву.

- Оригинала уговора нема нигдје, а копије говоре да је извршена замјена земљишта, што значи да "Aутопревоз" нема никакво право на земљиште у центру Бањалуке - рекао је Радуљ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.