Алармантни подаци: Средња класа у БиХ све ближа нестанку

САРАЈЕВО - Иако статистички подаци показују да у БиХ и даље постоји значајан број припадника средње класе, све већи дио домаћинстава у пракси живи без реалне могућности да штеди или издржи и најмањи финансијски удар. Раст цијена станова, хране и основних животних трошкова у великој мјери је појео ефекте раста плата, па се средњи слој, некадашњи носилац економске стабилности, све чешће своди на живот од мјесеца до мјесеца.

Економиста Игор Гавран у својим анализама истиче да се управо у том односу најбоље види слабљење средње класе у БиХ, јер чак и просјечне плате не обезбјеђују животни стандард који би се у европским оквирима могао назвати средњом класом. Према његовим ријечима, раст номиналних примања губи ефекат због раста цијена основних животних трошкова.

Теорија и пракса

У економској теорији средња класа се најчешће дефинише као група домаћинстава која остварују између 75 и 200 одсто медијалног дохотка. Међутим, у стварности, тај појам много мање зависи од формалне висине прихода, а много више од способности да се након основних трошкова обезбиједи штедња, сигурносна резерва и дугорочна финансијска стабилност.

Према процјенама заснованим на структури плата и потрошње у ову категорију формално спада око 30 до 40 одсто домаћинстава, али је број оних који заиста живе стандарде класичне средње класе, стабилна штедња, могућност планирања, отпорност на кризе – знатно мањи. Већина се креће у зони текуће потрошње, без финансијског јастука и са ограниченим простором за било какав непланирани трошак.

Гавран сматра да средња класа у БиХ све више нестаје и постаје готово ендемска категорија. Наводи и да значајан дио становништва који се формално може сврстати у тај слој у пракси живи без финансијске сигурности, у сталном режиму покривања текућих трошкова. Анализе примања показују да се "стварна" средња класа своди на око 15 до 20 одсто домаћинстава. Доњу границу чине породице које једва покривају основне трошкове са приходима од 2.500 до 3.500 марака, док "класична" средња класа подразумијева примања од 4.000 до 6.500.

Живот на граници

Да та линија између статистике и стварности постаје све тања, показују и конкретни примјери из свакодневног живота. Породица из Бањалуке, у којој су супружници запослени као медицинска сестра и наставник, са двоје дјеце и укупним приходима од око 3.600 марака, формално се налази у зони доњег средњег слоја. Међутим, њихова финансијска реалност показује нешто сасвим друго.

- Након отплате стамбеног кредита, трошкова хране, превоза, школовања дјеце и режија, буџет се практично своди на текуће преживљавање. У таквим условима не постоји простор за штедњу нити за непредвиђене трошкове без задуживања. Чак и одлазак на море, који би требало да буде нормалан, постаје споран - каже за "Глас Српске" Стефан П. (39), додајући да, упркос факултетском образовању, породица тешко може да приушти било какав комфор изван основних потреба.

Мјесечни трошкови четворочлане породице у већим градовима данас у просјеку прелазе 3.000 КМ. Становање, било кроз кредит или кирију, износи 700 до 1.000 марака, храна 1.000 до 1.300, режије више од 300, док превоз, образовање и остали трошкови укупан износ подижу на 3.000 до 3.500 КМ мјесечно. У пракси, то значи да се цијели један приходни ниво домаћинства троши на голу репродукцију живота.

Неопходни луксуз

Економисти истичу да би домаћинство могло да се сматра стабилним дијелом средње класе тек ако има уштеђевину која покрива три до шест мјесеци потрошње - односно 10.000 до 15.000 КМ за четворочлану породицу. Међутим, значајан дио грађана у БиХ не располаже ни резервом за један мјесец живота без плате.

Праг минималне финансијске стабилности креће се између 3.500 и 4.500 марака мјесечно, док "пуна" средња класа подразумијева приходе од 5.000 до 6.500 КМ, уз кредит, аутомобил, образовање дјеце и редовну штедњу.

Додатни притисак долази са тржишта некретнина. У посљедњих десет година цијене станова порасле су више од 150 одсто, док су плате расле око 90 одсто. Квадрат новоградње у већим градовима данас износи од 3.500 до 5.000 КМ.

Стан од 70 квадрата тако данас кошта између 250.000 и 300.000 КМ. Уз стамбени кредит на 25 година, рата се креће око 1.000 КМ мјесечно, што у многим случајевима значи да само становање поједе више од 30 одсто прихода - границе која се у економској теорији сматра прагом одрживости домаћинства.

Инфлација једе плату

Инфлација у периоду 2020-2025. подигла је цијене основних намирница и услуга и до 70 одсто, што је у великој мјери неутралисало номинални раст плата. Домаћинства данас на храну троше око трећине прихода, док је у развијеним европским економијама тај удио најчешће између 10 и 15 одсто. Гавран у том контексту истиче да се управо кроз однос плата и трошкова најјасније види пад реалне куповне моћи становништва.

У таквим условима расте и кредитна зависност домаћинстава. Стамбени кредити су само дио слике - све више грађана користи потрошачке и краткорочне позајмице како би покрило текуће трошкове, што додатно смањује финансијски маневарски простор и повећава осјетљивост на економске шокове. Истовремено, демографски пад и одлив радне снаге додатно слабе домаћу потрошњу и пореску базу.

Статистика и реалност

Скривена посљедица оваквог стања јесте да се у статистикама и даље одржава привид постојања средње класе, док се у стварности шири група домаћинстава која живе на граници финансијске издржљивости.

Гавран указује да се не може говорити о снажној средњој класи у условима у којима значајан дио запослених нема капацитет да покрије ни непредвиђене трошкове без задуживања.

Како је поручио, средња класа у БиХ пролази кроз дубоку структурну трансформацију. Све мање је ријеч о слоју који гради стабилност и сигурност, а све више о групи која покрива тек основне трошкове. У том смислу, како је на крају поручио Гавран, средња класа у БиХ све мање представља животни стандард, а све више ниво издржљивости.

Европа

У већини земаља Европске уније средња класа и даље представља окосницу друштва и економске стабилности иако се и она у посљедњој деценији налази под све већим притиском. Према процјенама европских институција и истраживачких центара, у зависности од државе, у средњу класу спада између 50 и 65 одсто становништва. За разлику од земаља са нижим нивоом развоја, домаћинства у ЕУ у просјеку располажу већом финансијском резервом. Већина породица има уштеде које могу покрити најмање три до шест мјесеци трошкова, што се сматра основним индикатором сигурности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.