Активан још 21 параџемат

Маглај - Од некад 67 параџемата, сада је активан 21, а Исламска заједница у БиХ поручује да ће се овом појавом наставити бавити.

“Обрачун” с појединцима и групама које организују вјерски живот изван оквира ИЗ у БиХ почео је 2016. године, када су удруженим снагама дјеловале и полиција и инспекција. Притом су и представници ИЗ у БиХ разговарали с представницима параџемата.

“Иницијатива разговора с појединцима и скупинама које организују вјерски живот изван оквира ИЗ у БиХ без ваљане правне основе за то, уродила је плодом. Када је иницијатива покренута, имали смо неких 67 таквих скупина, да би њихов број данас био сведен на 21”, рекао је за “Независне” Мухамед Јусић, савјетник реису-л-улеме за односе с медијима.

Дакле, у годинама иза нас, највећи број таквих појединаца је напустио праксу организовања заједничког вјерског живота муслимана изван структура ИЗ, а они који су се интегрисали, прихватили су правила ИЗ у БиХ.

То, како нам је појашњено, значи да је објекат, уколико су били његови власници, постао вакуф или задужбина ИЗ у БиХ и да је реису-л-улема тај који именује имама.

Или, прецизније, у том џемату сада се примјењују сви прописи ИЗ у БиХ, међу којима су и организовање слободних избора за репрезентативна тијела ИЗ у БиХ.

“Ниједна скупина се није могла интегрисати у ИЗ у БиХ, а да није прихватила правни оквир и правила Исламске заједнице у Босни и Херцеговини”, каже Јусић.

Напомиње да информације којима располаже говоре да већина оних који се окупљају у овим групама и који још не дјелују у оквиру ИЗ у БиХ нису заговорници идеологија насилног тероризма, нити јавно заговарају насиље, иако вјеру разумијевају и практикују на себи својствен начин, који одудара од исламске традиције Бошњака.

“ИЗ у БиХ ће се овом појавом и даље бавити на начин да ће са свим појединцима који наступају у име ислама водити дијалог и љубоморно чувати традиционално исламско учење на овим просторима. Истовремено ћемо сваки екстремизам, ширење мржње и милитантизам осуђивати без обзира на то од кога долазио и никада нећемо правити подјелу на 'добре и лоше' екстремисте, на оне 'наше' које толеришемо и 'њихове' које осуђујемо, како се, нажалост, све чешће чини у бх. друштву”, навео је Јусић.

Армин Кржалић, професор на Факултету за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, каже да, посматрано са безбједносног аспекта, фокус на параџематима и даље треба да остане присутан, све док се не ријеши потпуна интеграција свих њих.

“Они су, да подсјетимо, посматрани као узрок потенцијалне, односно могуће пријетње по сигурност грађана, мада су то у доброј мјери људи који нису склони криминогеном понашању. Сигурносни аспект, дакле, јесте потиснут, али свакако би требало да тај процес држимо под контролом док не видимо потпуну интеграцију свих параџемата”, навео је Кржалић у изјави за “Независне”.

Подсјетимо, неки од параџемата који су 2016. године били под лупом полиције и инспекције јесу и Стијена, у општини Цазин, те Ошве, општина Маглај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.