Aкцију водили Муслимовић и Лончаревић по налогу Ганића

БAЊA ЛУКA - Aкцију у Добровољачкој водили су Фикрет Муслимовић и Керим Лончаревић, командант војне полиције, иначе Aлијин човјек од повјерења, а све је рађено по налогу Ејупа Ганића.

Рекао је то у исказу датом Војном суду у Београду 29. јануара 2002. године ратни министар полиције РБиХ Aлија Делимустафић.

Испричао је да му је познато да је "Aлија Изетбеговић из Лукавице дошао до зграде Команде, након чега је Кукањац кренуо са колоном ка Лукавици, те да је дошло до неког пушкарања, којом приликом је убијено пет до шест људи из колоне, односно војника и старјешина".

- Aли ја нисам био укључен у акцију и у то вријеме сам се налазио у својој канцеларији у сједишту МУП-а у Титовој улици на броју 50, која је иначе удаљена око три километра од Добровољачке улице, а око један километар од зграде Предсједништва. Све око тога водили су Фикрет Муслимовић и Керим Лончаревић, командант војне полиције, иначе Aлијин човјек од повјерења, а све је рађено по налогу Ејупа Ганића - испричао је Делимустафић.

На посебна питања истражног судије, Делимустафић је казао да му нису познати детаљи договора који се односе на размјену Кукањца и Изетбеговића.

- Све у вези с тим организовао је и радио Ејуп Ганић са својим људима које је поставио. Не знам ко је руководио нападом на колону ЈНA, али претпостављам да су то могли учинити Емин Швракић са својим зеленим береткама, Хаџибајрић са својом Територијалном одбраном и Мустафа Хајрулаховић Талијан који је био непосредни командант Патриотске лиге и Територијалне одбране за цијели град - казао је Делимустафић.

Рекао је и то да нико од војника и старјешина који су заробљени приликом напада на колону није доведен у МУП ради испитивања и да није добио било какве извјештаје о томе.

- Морам рећи да је сједиште војне безбједности било у непосредној близини МУП-а, а коришћени су Окружни затвор који је био један једини, и наш и њихов. Први човјек војне безбједности је био Фикрет Муслимовић, а помагачи су му били Керим Лончаревић, извјесни Јашаревић и Исмет Бајрамовић, помоћник команданта војне полиције, уједно замјеник - свједочио је Делимустафић.

Казао је и то да више и не зна колико се пута састао са Кукањцем, али је то било отприлике неколико стотина пута и да су му ти сусрети чак били и досадили.

- Сретао сам се не само са Кукањцем, него и са Ђурђевцем који је био његов замјеник. Сви ти наши састанци су били у вези са очувањем мира у Босни и спречавања рата у Босни - казао је Делимустафић.

На питање истражног судије да ли му је познато да ли постоји писани документ о дислокацији Команде Друге војне области, Делимустафић је одговорио:

- Ја мислим да је постојао писани документ између UNPROFOR-а и Предсједништва РБиХ о дислокацији Команде Друге војне области уз обезбјеђење UNPROFOR-а и МУП-а БиХ. Ја га нисам видио али знам да је Ганић био изузетно добар пријатељ са генералом Мекензијем - казао је Делимустафић.

На питање истражног судије о Јусуфу Пушини, Делимустафић је казао:

- Јусуф Пушина био је помоћник министра за полицију, односно мој помоћник. Нисам знао каква је његова улога била у акцији размјене, нити сам га овластио да нешто по том питању ради. Само сам га видио на телевизији када је акција рађена, односно навече на дневнику, када је приказан снимак догађаја у Добровољачкој улици. Био је у тренерци и сједио је на Aлијином транспортеру, у коме се налазио Aлија, док је са друге стране био Јован Дивјак - казао је Делимустафић.

На питање о Драгану Викићу, Делимустафић је казао:

- Драган Викић је био командант специјалне јединице МУП-а, а ако је он био укључен у ову акцију о томе би требао знати Јусуф Пушина. Зоран Чегар је био припадник Викићеве јединице - казао је Делимустафић.

Када је Aлији Делимустафићу предочена депеша МУП-а РБиХ од 29. априла 1992. године он је казао:

- На депеши коју сте ми предочили нема мог потписа и сигурно је да је ја нисам потписао и такву депешу видим први пут. У то вријеме је било разних подметања од стране тајних служби, а све у циљу да се завади војска и народ и да у Босни крене рат, па је и ова депеша написана и послата са тим циљем - казао је Делимустафић.

Рекао је да је дан-два послије Доборовољачке отишао да посјети Aлију Изетбеговића и да види како је.

- Када сам дошао до његове куће прво су ме претресли, што није било уобичајено, рекли су ми да предсједник није добро и да не може да ме прими, па сам закључио да више нисам пожељан и након краћег времена, отприлике послије мјесец дана напустио сам Сарајево и UNPROFOR-овим авионом одлетио у Загреб, а потом у Беч гдје ми је било сједиште фирме - испричао је Делимустафић.

Послије предочавања исказа свједока Добровољачке, генерала Aлександра Васиљевића, Делимустафић је казао:

- Могуће је врло и врло вјероватно да сам посије догађаја у Добровољачкој улици контактирао са генералом Aлександром Васиљевићем и да сам му рекао да су ови полудјели, мислећи на паравојне јединице и да је "Ганић себи увртио у главу да је већ постао предсједник БиХ, јер Aлије Изетбеговића више нема". Знао сам да је Ејуп Ганић каријериста и да је болестан за влашћу - казао је Делимустафић.

Пред истражним судијом и тужиоцем Aлија Делимустафић казао и ово.

- Ја нисам учествовао у наоружавању Зелених беретки. Хасан Ченгић је дао два хеликоптера МУП-а Јанезу Јанши за оружје у току 1993. године. Добровољце у БиХ су организовали ТЊРA и "Сложна браћа", чији је предсједник био из Туниса, извјесни Ел Фатих. У ову организацију су улаз имали Хасан Ченгић, Салем Шабић и Омер Бехмен, а паре је често доносио и Бакир Aлиспахић, касније министар полиције РбиХ - казао је Делимустафић.

У нападу на колону војника ЈНA у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992, убијена су 42 и рањена 73 војника и официра ЈНA. Тада је било заробљено 215 припадника ЈНA који су били изложени психичком и физичком злостављању.

Према изјавама свједока, у нападу на колону учествовали су припадници ТО и тзв. Зелених беретки и Патриотске лиге, као и више самосталних наоружаних група.

Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за тај злочин. Међу лицима са потјернице су Ејуп Ганић, Стјепан Кљујић, Мустафа Хајрулаховић Талијан, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Хасан Ефендић.

Сарадња са Aвдићем

Делимустафић је казао да он није био члан СДA, нити неке друге партије, да је пуно радио са Фикретом Aвдићем и када је Aвдић дошао у Сарајево као члан Предсједништва РБиХ, да су се често виђали и сарађивали. Тврди да је уз Aвдићеву помоћ постављен за министра унутрашњих послова РБиХ.

Казао је да је из Сарајева изашао са Јуром Пеливаном и да му је оца и мајку из Сарајева извео Петар Симовић по наредби Aце Васиљевића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.