Адвокат генерала Савчића: Рочиште беспредметно, свједочења се не тичу оптужнице

САРАЈЕВО - Данашње рочиште у Суду БиХ генералу Миломиру Савчић за, како је наведено у оптужници, помагање у ратном злочину 1995. у Сребреници, било је потпуно беспредметно, јер преминули свједоци, чији су искази читани, нису свједочили ни по једној тачки оптужнице, рекао је генералов бранилац адвокат Дејан Богдановић.

Богдановић је рекао да су свједочила два свједока који немају апсолутно никакву везу са генералом Савчићем.

- У судници сам приговарао на начин да не бих имао питања за свједоке и да су живи, јер они нису имали апсолутно никакве везе са генералом Савчићем и тачкама оптужнице које се њему стављају на терет. Један свједок је чак испитан и у некој потпуно другој истрази - истакао је Богдановић.

На данашњем рочишту ишчитан је исказ Максима Зекића, који је дао 16. новембра 2005. године.

У његовом исказу је наведено да је из Сребренице избјегао у Милиће, те да је био распоређен на линији према Сребреници.

Тужилац је читајући исказ рекао да је Зекић од 12. до 16. јула 1995. године био у Касаби код породице, те да је у том периоду чуо да је Војска Републике Српске заузела Сребреницу, након чега је видио колоне цивила који су пребачени на фудбалски стадион на улазу у Касабу.

- Видио сам да их чувају војници Војске Републике Српске и да им доносе воду. Препознао сам Кадрију Адамовића, који је тада имао око 40 година - рекао је тада у исказу Зекић.

Он је навео да је одбио да иде на линију у Трново код Сарајева, те да се око 20. јула 1995. године придружио јединици у Шековићима и да је касније само чуо да су Бошњаци убијени.

Судија Жељка Маренић дозволила је данас да исказ другог преминулог свједока буде прочитан, али је забранила објављивање његовог имена, јер је он током истраге пристао да свједочи, али под заштитом.

Тужилац није спорио да овај свједок није испитиван у истрази против генерала Савчића, па је читајући исказ рекао да је свједок из Сребренице избјегао у Братунац, одакле се 11. јула 1995. године са породицом упутио према Поточарима.

- Смјестили смо се у фабрику. Ја сам кувао грах дјеци када су ми пришли војници и рекли да слободно кувам и да ми неће ништа - рекао је тада свједок.

У исказу је наведено да је једне ноћи чуо пуцњаву и јаукање, али да није видио ни ко је убијен и ко је убијао.

У исказу је наведено да се 13. јула исте године, са још војно способних мушкараца укрцао у аутобус, те да су пребачени до Тишња.

- Возач аутобуса је био коректан и фино се односио према нама - рекао је тада свједок и додао да је на путу до Тишња видо и мртве поред пута, али и на неколико мјеста заробљене мушкарце.

Наредно рочиште заказано је 18. јануар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.