Фото: 10 разлога због којих је откриће система Трапист-1 вриј едно пажње
Недавно откриће седам егзопланета величине Земље на удаљености око 40 свјетлосних година од Сунчевог система, важан је корак у проналаску ванземаљског живота у беспућима свемирског пространства.
У наставку преносимо 10 разлога због којих можемо да се радујемо открићу ТРАПИСТ-1 система:
Научници су већ потврдили да двије од седам пронађених егзопланета нису у потпуности обухваћене дебелим слојем водоника па стога вјеројатно имају чврсту површину, слично као и Земља.
То отвара могућност да није ријеч само о гасовитим џиновима, које се врте око звијезде, што би значило да живот на њима не може постојати (барем не у облику какав ми познајемо или претпостављамо да може постојати).
Да би планета подржавала живот, потребна је посебна мјешавина специфичних варијабли. Не смије да буде ни преврућа ни прехладна; ни превише каменита, ни превише гасовита. Штавише, мора имати релативно чврсту површину, много свјетла, атмосферу довољно дебелу за очување умјерене климе и воду која може да се накупља у ријеке, језера и океане.
Присутност озона у атмосфери омогућава заштитни слој против штетног ултраљубичастог зрачења патуљасте звијезде око које круже те планете.
Научници су увијерени да ће комбинацију озона и метана пронаћи у најмање три од седам наведених планета, а то значи да су исти озбиљни кандидати за проналазак ванземаљског живота.
Поред тога, за научнике нема сумње да ако се на планети пронађу озон, метан, угљен диоксид и вода, да ту мора бити и живота.
"Ако имате ту комбинацију, постоји само једно објашњење. То је живот", каже астроном Мишел Гијон са Универзитета Лијеж у Белгији.
Како М-патуљасте звијезде сагоревају своје нуклеарно гориво изузетно споро, оне могу обасјавати своје планете у дугом временском периоду, чак и милијардама година.
Поређења ради, наше Сунце је негдје на пола свог животног вијека. С нама је "тек" 4,6 милијарди година, а изгорјеће за наредних пет милијарди година.
Дужи животни вијек звијезде значи и дуже времена за развој комплексног биолошког живота.
Већ само откриће тих планета значи велик корак напред за науку, чак и у случају да ниједна од њих није погодна за развој живота. Наиме, научници ће свеједно имати идеалан сценарио за тестирање разноликих нових хипотеза, највише историју и еволуцију тих планета, за које се вјерује да су сви настали из истог протопланетарног диска.
У најбољем сценарију, научници ће пронаћи доказ постојања знакова живота, али ни најгори није баш црн. Наиме, ако научници не буду могли да утврде да ли је живот тај који конзумира и производи тај кисеоник, имаће узбудљиву могућност да открију његов извор.
Проналаском овог система, закон вјероватноће сугерише да у свемиру постоји још много таквих планета. То значи и да расту шансе да ћемо једном пронаћи ванземаљски живот, али и да ћемо телескопе управљати у сасвим другачијем смеру.
Без моћног, свемирског телескопа Спитзер, НАСА не би могла да дође до открића система Трапист-1. Спитзер претражује свемирска пространства већ 14 година и налази се у орбити око Сунца.
Један од његових највећих успјеха досад било је "хватање" свјетлосног зрачења егзопланета, односно посматрање планета изван Сунчевог система.
Спитзер је "наоружан" моћном инфрацрвеном камером, инфрацрвеним спектрографом и вишефреквенцијским фотометром.
Четрдесет свјетлосних година у огромним пространствима свемира је мала удаљеност. Међутим, уз помоћ данашње технологије, требало би нам 44 милиона година да стигнемо до Траписта. Ипак, никад се не зна шта носи дан, а шта носи ноћ.
Пошто је ријеч о првим откривеним егзопланетама величине Земље на погодној удаљености од матичне звијезде, састав њихове атмносфере научницима ће дати кључне информације за будуће сличне егзопланете. Укратко, астрономи ће добити хемијски отисак за даља истраживања.
Само откриће да на свим новооткривеним егзопланетама система Трапист-1 има воде, дало би нам разлога за ентузијазам.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике