Звјездице сијају из наших срца

Бањалука - Иза себе би имали несташна дјетињства, мноштво другара и још више успомена, а испред себе авантуре, изазове, … Умјесто тога, били су и остали крхка бића која су тек по рођењу била суочена са највећом битком, оном за живот.

Прича је о то о 12 бањалучких беба чије мајке 24 године од њиховог рођења и смрти замишљају гдје би данас били и шта би радили да су добили прилику за живот.

У недјељу, 22. маја, годишњица је најтужније приче протеклог рата, која ни данас никога не оставља равнодушним, када је због недостатка кисеоника у бањалучком породилишту, од краја маја до средине јуна 1992. године, битку за живот изгубило 12 беба. Тада су умрле кћери Зилхе Делић, Милене Сандић, Сафете Медић, Нађе Пушкар, Драгице Комљеновић, те синови Живке Кнежевић, Драгославе Јаћимовић, Жељке Тубић, Фатиме Дедић, Душанке Ђукић, Мајде Ђуран и Грозде Рауш.

Због прекида коридора према Србији кроз Посавину, усљед свакодневних борби, била је онемогућена достава кисеоника копненим путем из Србије. Једину могућност транспорта, ваздушним путем, онемогућио је Савјет безбједности УН-а забраном авионских летова у БиХ.

Син Жељке Тубић, Бојан, да није умор девет дана по рођењу, јуче би славио свој 24 рођендан.

- Тог дана у приједорском породилишту родила сам здравог дјечака, којем је, као свакој беби, било неопходно мало кисеоника. Због чега је упућен у Бањалуку, након чега ни дан није прошао, а моја беба је умрла - рекла је уплакана Тубићева, додајући да од тог дана ништа није исто.

Прњаворчанка Милена Сандић родила је 15. јуна дјевојчицу, којој је кисеоник био једина шанса да преживи. Боце са кисеоником, нису стигле, а дјевојчица је издахнула послије 30 часова. Њено име носи Сандићева друга дјевојчица Радијана.

Најтежи период у животу и даље памти Драгица Комљеновић из Кнежева. Њена дјевојчица рођена 24. маја 1992. године умрла је јер њена нејака плућа нису могла сама да се изборе за кисеоник.

- Тих дана сам проживљавала пакао. Била сам спремна дати све да заштитим своју дјевојчицу, али није било начина. Моја малена Душана умрла је 7. јуна - неутјешна је Комљеновићева, коју највише, како каже, растужи када јој син и кћерка по повратку са молитве кажу: "Упалили смо свијећу својој покојној секи".

-  Да је мој Данијел жив, данас бих била поносна мајка три сина. Овај страшни злочин не смије бити заборављен - рекла је Драгослава Јаћимовић из Дервенте, чији је син издахнуо два дана послије рођења.

Сјећање

Паљењем свијећа и полагањем вијенаца данас ће у Бањалуци бити обиљежене 24 године од страдања 12 беба. Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић истакао је јуче да је недопустиво што за овај злочин нико није одговарао.

- Тринаеста беба умрла је 13 година послије овог нехуманог чина, док је четрнаеста преживјела и данас сноси тешке физичке и менталне посљедице - рекао је Митровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.