Жртве не смију да буду заборављене

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Жртве не смију да буду заборављене

ИСТОЧНA ИЛИЏA: Парастосом у цркви у Војковићима и полагањем вијенаца у спомен-соби јуче је у Источној Илиџи обиљежена 17. годишњица одбране Војковића, Глице и Крупца под називом "Да се не заборави".

У име Борачке организације вијенце су положили предсједник Предсједништва Борачке организације Михајло Парађина и предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз. Вијенце је својим саборцима положила и општинска организација бораца Источне Илиџе и начелник општине Предраг Ковач и предсједник Скупштине Раде Ћосовић.

Током протеклог рата за одбрану Српске и Војковића, Грлице и Крупца животе је дале 217 бораца, од чега је на Дан одбране ових дијелова Источне Илиџе погинуло њих седам.

Михајло Парађина је казао да су "истина и правда" на подручју БиХ погажене и угрожене, те да је постратни период у сталној борби за доказивање истине о страдањима Срба у протеклом рату.

- Питање истине мора да буде стратешко и национално. Примијењени су дупли стандарди, а Тужилаштво и Суд БиХ су продужена рука Хашког трибунала и у том миљеу врло је тешко рјешавати егзистенцијална и статусна питања борачке популације - истакао је Парађина.

Он је додао да су са Владом РС договорена два програма од по пет милиона марака.

- Један програм је за развој руралног дијела у сегменту пољопривреде и сточарства, а други кроз запошљавање. На тај начин покушаћемо да ријешимо материјалну и правну сигурност борачке популације - казао је Парађина.

Старица Спаса Кокот је још на почетку рата изгубила свог јединог сина Бора, који је имао 18 година када је погинуо.

- Највише ме боли што ријетко посјећују породице погинулих бораца. Стара сам и болесна и гледам ко ће ми врата отворити - каже Спаса.

Марко Галинац је у рату изгубио два сина близанца, Радована и Раденка, кћерку Радмилу и брата Славка. Један син му је погинуо на Игману, а кћерка и син су му страдали од NATO бомбардовања.

- Један унук је годинама на лијечењу од ратних траума. За лијечење у Новом Саду ми траже хиљаду евра мјесечно. Најгоре је што не знам

како да му помогнем и обезбиједим тај новац - каже Галинац.

Демобилисани борци

Пантелија Ћургуз је нагласио да се борци у источном и западном дијелу РС ни по чему не разликују и да су сви углавном у истој ситуацији када је ријеч о запошљавању.

- Тренутно су у најгорем положају демобилисани борци и њихове породице. Сем средстава за самозапошљавање покушаћемо свима онима који више нису радно способни да обезбиједимо одлазак у пензију на легалан начин - казао је Ћургуз.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.