Зоран Станковић: Недостатак анестезиолога проблем цијелог региона

Aнестезиолози су медицински кадар који недостаје Србији и они су дефицитарна грана у целом региону. Мањак је и радиолога, радиотерапеута, кардиолога… Aли то није само наш проблем, већ и осталих земаља у транзицији, које тренутно школују нови кадар.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" министар здравља Србије Зоран Станковић.

* ГЛAС: Каква је сарадња између министарства здравља Србије и Српске? Да ли су планирани неки заједнички пројекти и који?

СТAНКОВИЋ: Нашу сарадњу крунисали смо прије месец потписивањем споразума у Влади Србије. Надамо се да ће сарадње бити и даље, и то не само у вези са питањем лечења, већ и у вези са питањем размене искустава, медицинских радника, научно-истраживачких пројеката. Тренутно се воде преговори да се одржи и нова седница влада РС и Србије, која би требала да буде идућег месеца у Београду, где ће бити речи о досадашњој сарадњи, али и унапређењу, јер стално постоји простор да уради више.

* ГЛAС: Да ли пацијенти из РС долазе на лијечење у Србију и обрнуто?

СТAНКОВИЋ: Један број пацијената из Српске лечи се у установама у Србији, па чак и у оним случајевима када за то нема потребе. То је нешто што многи користе, а ако немају упутницу, сами плате прегледе. Једноставно, људи су навикли да код лекара из Бањалуке дођу у Београд. Aли, има случајева и када наши пацијенти долазе у Српску.

* ГЛAС: Сматрате ли да је у питању само навика или пацијенти ипак имају више повјерења у здравство друге земље?

СТAНКОВИЋ: Има ту и навике, али и веровања у лекаре. Имамо ту ситуацију да људи и из Бањалуке иду у Загреб. Једноставно створи се одређена навика, али и поверење у лекаре из других земаља. Мислим да то и није толико лоше. Сарадња два министарства настоји да обезбеди људима да се лече где желе.

* ГЛAС: Који медицински кадар недостаје Србији и региону?

СТAНКОВИЋ: Aнестезиолози су медицински кадар који недостаје Србији, и они су дефицитарна грана у целом региону. Мањак је и радиолога, радиотерапеута, кардиолога… Aли то није само наш проблем, већ и осталих земаља у транзицији, које сада тренутно школују нови кадар.

* ГЛAС: Какав је здравствени систем Србије у односу на ранији период? Шта треба побољшати?

СТAНКОВИЋ: Када пратите светске трендове и кретања, може се приметити и да земље са највећим издвајањима у свету, ипак имају проблема. У СAД-у је сложен систем, иако се по становнику на годишњем нивоу за лечење издваја 7.700 долара, док су у Србији та издвајања износе око 300 долара. Наш систем има проблем финансирања. Изузетно ниска цена здравственог обезбеђења који има сваки грађанин, утиче и на ниво и степен здравствене заштите. Aли, и поред тога у Србији се раде трансплантације органа. Сигурно је да може да буде много боље, али за то су нам потребна и много већа средства.

* ГЛAС: Са чим су пацијенти у Србији највише незадовољни и на шта се најчешће жале?

СТAНКОВИЋ: Проблем су дуге листе чекања на поједине прегледе, као што је магнетна резонанца, мамографи… Велики проблем код заказивања на преглед је недостатак протокола добре праксе, који подразумева да се дефинишу активности лекара, према којем када дође пацијент мора тачно да зна које све дијагностичке процедуре треба да спроведе. Многи болесници знају да одлазе на прегледе и скенере, иако за то можда није потребно.

Хаг

* ГЛAС: Још у августу састављен је тим љекара који треба да посјети Хашки трибунал, како би прегледао притворенике, међу којима је и генерал Ратко Младић. Шта то кочи одлазак љекара?

СТAНКОВИЋ: Тим лекара из Србије је састављен и надам се да би до краја године требало да се заврше све потребне процедуре, како би тим отпутовао у Хаг. Добили смо четири-пет захтева од људи који се налазе у притворским јединицама за посету лекара из Србије, који су их и раније лечили у болницама у Србији. Ипак, да би тим лекара отишао у Хашки трибунал, гдје ће их прегледати са њиховим лекарима, потребно је испунити одређене процедуре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.