Фото: Агенције
| Перицa Милаковић
ДОБОЈ - Када се након година учења и рада у великим клиничким центрима знање врати у град у којем је све почело, онда прва операција тумора на мозгу у добојској болници не постаје само медицински подвиг, већ потврда да су људи, тим и повјерење довољни да и у мањој средини настану велике приче.
Таква прича у Добоју данас носи име Перице Милаковића, првог "домаћег" неурохирурга у историји Болнице "Свети апостол Лука", који је у јануару предводио тим љекара током прве операције тумора на мозгу у овој здравственој установи. Тим захватом направљен је један од најзначајнијих искорака у развоју здравства добојске регије.
Иако се операције тумора на мозгу убрајају међу најсложеније у медицини, Милаковић каже да у операциону салу није ушао са тремом. Ослањао се на знање стечено током специјализације у Бањалуци и Београду, али и на тим који је, како истиче, функционисао као да је ријеч о процедури која се у овој болници ради годинама.
Част је и задовољство радити нешто ново за свој град, болницу и осигуранике цијеле регије, али са тим долази и велика одговорност. Неурохирургија је једна од најозбиљнијих хируршких грана и управо зато осјећам и понос и одговорност што сам ја тај који је покренуо ову причу у Добоју - каже Милаковић за "Глас".
Иако је за болницу овај захват био историјски, за њега лично није био непознаница.
Те операције сам већ радио током специјализације. Више сам осјећао узбуђење и одговорност да све прође како треба у нашој болници, јер је ово био велики корак за установу - прича Милаковић. Посебан нагласак ставља на тимски рад, без којег, како каже, овакви подухвати не би били могући.
Анестезиолози су били врхунски, медицинске сестре фантастичне, а радиолози у сваком тренутку спремни да ураде контролни ЦТ, без одгађања. То није случај ни у много већим центрима - наглашава Милаковић.
Пацијент је након неколико дана отпуштен из болнице и убрзо наставио рехабилитацију. Такав континуитет његе, од пријема, преко операције, до бањског лијечења, за Милаковића је примјер како здравствени систем треба да функционише.
Од октобра прошле године у добојској болници извео је, каже, више од 30 неурохируршких операција, од тумора и крварења на мозгу, преко захвата на кичменом стубу, до обољења периферних нерава. Са пацијентима је, каже, у сталном контакту.
Најдражи су ми тренуци када добијем поруку: "Докторе, добро сам". Увијек кажем пацијентима и њиховим породицама да се не устручавају да ме позову. Хирургија је специфична, ми смо у најприснијем односу са људима којима помажемо - додао је Милаковић.
Иако је имао понуде да ради у другим здравственим установама у БиХ, одлука да се врати у Добој није била тешка.
Овдје сам одрастао. Када сам видио да болница има људе, капацитете и подршку менаџмента, знао сам да је ово прави тренутак да се неурохирургија покрене и код нас - каже Милаковић.
У операционој сали, уз максималну озбиљност, настоји да влада опуштена, али професионална атмосфера. А када скине мантил, највећи извор енергије му је породица, посебно кћеркица.
Она ми напуни батерије. Када је загрлим, све што је тешко некако прође - признаје Милаковић.
До краја године у добојску болницу требало би да стигне још један специјалиста неурохирургије, што ће омогућити увођење нових процедура и повећање броја операција. За Перицу Милаковића то је, како каже, још један корак ка циљу који је одавно поставио, да врхунска медицина буде доступна и у средини у којој је направио прве животне кораке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.