Знаменитости у селу Попови код Бијељине

БИЈЕЉИНA - За црни дуд у центру Попова код Бијељине прије више од два вијека везао је коња велики хуманиста Иво Кнежевић, познатији као кнез Иво од Семберије, који је, између осталог, откупио српско робље из Мачве од Кулин-капетана.

Некада је у Семберији био обичај да се дудови саде по међама, у центру села, гдје се окупљају домаћини на договор или испред кућа, да се чељад може љети у хладу одмарати. Не зна се тачно од кога су преци данашњих Сембераца прихватили обичај сађења дудова, али се претпоставља да су ту навику донијели из старог краја - Херцеговине или сјеверне Црне Горе, а и да су је прихватили од комшија Мачвана. Јер, и сада у мачванским селима постоје стари дудови, један од њих је у Салашу ноћајском, у дворишту Стојана Чупића, познатијег као Змај од Ноћаја.

Временом су дудове у Семберију, углавном у двориштима богатијих породица, замијенили багремови, посебна врста без трња и са широком густом крошњом, сличном кишобрану. Тако су дуд и багрем постали реликтно дрвеће у пространој равници.

Претпоставља се да је дуд у центру Попова, који је и овог прољећа имао укусне и сочне црне плодове, засађен средином 18. вијека недалеко од кнежеве куће. Под дудом су се увече, послије напорног рада на њивама, окупљали домаћини и разговарали, а ту их је на договор сазивао кнез Иво, који је касније постао обор-кнез за цијелу бијељинску нахију, па је у историји упамћен као кнез Иво од Семберије. Његово презиме Кнежевић је скоро заборављено, упркос томе што у Поповима и сада има његових потомака Кнежевића - добрих и честитих домаћина.

Један Ивин унук живио је донедавно у Поповима, па је о свом славном дједу оставио доста података. Према његовом сјећању, Иво је увијек коња везао за дуд у центру села, а навика окупљања домаћина испод њега остала и до данашњих дана. Сада се, обично недјељом, под дудом окупљају старци из Попова.

Пожар

Остао је и обичај да уочи Петровдана код дуда дјеца пале лиле. Прије три године малишани су заборавили да угасе остатке од лила. Ноћу је дунуо вјетар и пламен је захватио стари дуд. Пожар је касно примијећен, па је дрво нагорјело. На срећу, крајње гране и слој стабла испод дебеле коре и сада су витални, али дуд више није величанствен као што је био раније - изгледа као да вида тешке ране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.