Златне руке Рогатичанина Небојше Ерића: Oд дрвета створи све што замисли

Сретен Митровић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Сретен Митровић

РОГАТИЦА - Ако се за нечије руке може рећи да су златне, онда су то, без икакве сумње, Рогатичанина Небојше Ерића који од дрвета ствара оно што очима види и у мислима зацрта.

Овај 52-годишњак из насеља Пљешевица, по образовању аутомеханичар, али и несуђени војник, јер се и у тој бранши накратко опробао, од дрвета, посебно старијег па и одбаченог, прави предмете за употребу, али и умјетничке уникате.

- Полазим од тога да је дрво штит сваког човјека, сваке звијери, примјер љепоте на земљи и нешто најљепше. И због тога сам се почео бавити овим послом. Да ли је то занат или умјетност не знам, али сам у њему и дању и ноћу и стално размишљам како нешто занимљиво од дрвета да направим – каже Ерић.

"Криви" су за то, прича, и његови пријатељи, па и један познаник из Париза који је дивећи се његовом раду сугерисао да пробају направити изложбу рукотворина чак и у престоници Француске.

- За мене је то било нешто превелико и неизводљиво. Сличну понуду имао сам и од једног пријатеља из Швајцарске, али је и та идеја пропала из финансијских разлога - прича Ерић.

Међутим, његови радови нису остали незапажени на домаћем терену.

- Моји радови као што су улазне капије, украсне ограде разних величина и облика, столови и столице, укључујући и троношце и много тога другог што треба једној кући, посебно викендици, могу се видјети, не само у Рогатици, него и у Источном Сарајеву, на Палама, Сокоцу, Фочи, али и у Београду, Сланкамену и Пожеги, у којој сам за њихову цркву урадио владичанску столицу - прича Ерић.

Најновије мјесто гдје Небојша бруси свој таленат и исказује љубав према дрвету је викенд кућа коју у непосредној близини цркве Светих апостола Петра и Павла на Борикама гради породица Шалић из Рогатице.

Осим зидова све остало у том објекту, казује Ерић, је од дрвета.

- Почео сам од улазне капије и прилазне стазе. У самом објекту од темеља до поткровља све је мојих руку дјело. Ради се о комадима који су својеврсни уникати. За то сам користио дрво, најчешће старије па и, на први поглед неупотребљиво, од ораха, јасена, јавора, крушке, трешње и слично. Индустријски је једино лак којим штитим дрво од пропадања - рекао је Ерић, који је поријеклом са Борика.

Одушевљени су, прича и посјетиоци који долазе на Борике и већ су боравили у кући Шалића, која ће, надају се, макар за нијансу допринијети да се овом некад популарном туристичком мјесту врати стари сјај и углед.     

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.