Животни азил двоје Сиријаца у Бањалуци

Бањалука - Без велике помоћи Бањалучана Јамен, студент стоматологије, и његова сестра Хилда, која студира фармацију, морали би да се врате у Сирију, гдје се свакодневно пуца и гине.

"Много нам је помогао Витомир Поповић, декан Правног факултета у Бањалуци. А помоћ смо добили и са Медицинског факултета, као и у Студентском центру.

Не можемо заборавити ни велику помоћ Српске православне цркве и Православне цркве у Сирији", каже Јамен.

На почетку ове академске године двоје младих православних хришћана из сиријског града Алепа доспјели су из Загреба у Бањалуку.

Брат и сестра Јамен и Хилда Хрекес тамо више нису могли да финансирају трошкове боравка и школовања, па су школовање наставили у Бањалуци.

Од када су отишли из Сирије, Јамен и Хилда и лијежу и устају са бригом.
Стално размишљају о томе да ли су им живи родитељи и млађи брат и сестра, који су остали у вишемилионском Алепу.

Данима су безуспјешно покушавали да путем "скајпа" успоставе везу са својима. Када су напокон успјели у томе, нико није био срећнији од њих. Али та радост кратко је трајала.

Тај дан никада неће заборавити. Док су путем "скајпа" разговарали са родитељима, чули су снажну експлозију. Јасно су видјели како од силине детонације са зида иза њихових родитеља падају слике.

Срећом, интернет-веза није прекинута, па су знали да нико није повријеђен.

Недавно су чули да је на њиховог млађег брата, док је излазио из цркве, пуцао неки снајпериста. Срећом, промашио је и тај метак завршио је у оближњој огради.

"Сирија је лијепа и богата земља и једна од ријетких држава која никоме ништа није дуговала. Сиријски народ прихватио је много избјеглица, почевши од Палестинаца, Либанаца, Ирачана...

У Сирију је само из Ирака дошло више од 2,5 милиона избјеглица. А сада и сиријском народу треба помоћ", прича на добром српском језику студент из сиријског града Алеп Јамен Хрекес.

Јамен је отишао из Сирије прије четири године, прије него што су почели сукоби, а за њим је дошла је и његова сестра Хилда.

Много времена требало им је да науче српски језик. Савладали су га толико добро да се Јамен успјешно бави и превођењем и тако понешто заради за живот.

Хилда је научила чак и православне духовне пјесме, па успјешно наступа у Хору "Јединство"у црквама на литургијама.

"Наш хор је, углавном, у цркви Христа Спаситеља у Бањалуци, а идемо и у нека друга мјеста ако владика тамо служи. Недавно смо били у Мркоњић Граду, гдје је освештана нова црква" - прича Хилда.

Срећна је што наступа у хору какав је "Јединство", који је недавно у Италији освојио двије златне медаље.

"Ја нисам могла тамо ићи, јер је компликовано да добијем визу, с обзиром да сам из Сирије, али надам се да ће се ускоро и то ријешити" - каже Хилда.

Јамен и Хилда усхићено причају о Бањалуци и новом животу, али мисли им често одлутају у Сирију и тада размишљају о својима, који се налазе усред крвавог рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.