Животи радника на климавим скелама

БАЊАЛУКА - Десетине грађевинских радника у Републици Српској годишње претрпи различите повреде на раду, док поједини, због лоших услова на градилиштима и недовољне примјене мјера заштите изгубе и живот. Да је стање алармантно, упозоравају и стручњаци из области безбједности на раду, наводећи да је систем заштите пред озбиљним изазовима.

Предсједница Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналних дјелатности Драгана Врабичић рекла је за "Глас" да је синдикат тражио да ванредне инспекцијске контроле на градилиштима постану правило, а не једнократна реакција након несрећа.

- Наш захтјев је да ненајављене ванредне контроле буду пракса. Једнократне контроле немају ефекта, јер се тиме проблем не рјешава - нагласила је Врабичићева за "Глас".

Према њеним ријечима, услови рада и ниво безбједности на многим градилиштима у Српској веома су лоши, што показују и несреће које се дешавају.

- Објекти често нису ограђени нити адекватно осигурани, а радници немају комплетну заштитну опрему. Безбједност на раду у грађевинском сектору је врло лоша иако постоје и послодавци који поштују сва правила - рекла је Врабичићева.

Према њеним ријечима, најчешћи узрок несрећа на градилиштима је пад са висине.

- У већини случајева ради се о паду са скеле или објекта који није адекватно обезбијеђен. Заштитне мреже у великом броју случајева могу спријечити смртни исход - казала је Врабичићева.

Она сматра да институције морају озбиљније приступити овом проблему, посебно инспекцијске службе које би требало редовно да контролишу градилишта већ од почетка радова.

- Потребна је и измјена законских рјешења, усвајање стратегије заштите здравља на раду и већа транспарентност података о повредама на раду. Јако је важно да се зна ко је повријеђен, када и зашто се несрећа догодила, као и да ли је неко за то одговарао - истакла је Врабичићева и додала да су казне толико мале да је послодавцима јефтиније да плате казну него да уложе у заштитну опрему.

У већини случајева, како каже, послодавци за погибију радника не сносе кривичну одговорност, већ се све завршава новчаним казнама.

- Не знам да је неки послодавац ишао у затвор због погибије радника. Често се све заврши договором са породицом и неком врстом помоћи, али то не може надокнадити изгубљен живот - закључила је Врабичићева и поручила да је најважније обезбиједити радницима сигурно радно мјесто.

Поражавајући подаци

Из Удружења послодаваца техничке и заштите на раду, заштите од пожара и заштите животне средине истакли су да се највећи број тешких повреда и смртних случајева биљежи управо у грађевинском сектору, а подаци са терена су поражавајући.

- У Српској је више од 290.000 радника чија безбједност на раду зависи од правилног функционисања система заштите на раду - рекао је предсједник Удружења које послује у оквиру Уније послодаваца Српске Љубинко Костић истичући да је у Српској практично онемогућен рад лиценцираним инжењерима заштите на раду старијим од 65 година, иако, како је нагласио, за такву праксу не постоји законско упориште.

Инжењер заштите на раду Ненад Станишић навео је да у правилу не постоји само један узрок повреда на раду и да су најчешћи узроци грешке послодаваца.

Када је ријеч о контролама, грађевински инспектори лани су у области заштите на раду обавили око 1.500 контрола, од чега је 650 било са утврђеним пропустима.

- У циљу отклањања неправилности послодавцима је изречено 445 управних мјера, док су због почињених прекршаја изречене казне у износу од 304.500 КМ, те поднесене четири прекршајне пријаве - саопштили су из Инспектората Републике Српске за "Глас" и додали да инспектори изричу мјере у зависности од врсте неправилности.

Прије двије године, како су навели, извршено је око 1.100 контрола, од чега је 434 било са утврђеним пропустима, а у циљу отклањања неправилности, послодавцима је изречено 479 управних мјера, док су због почињених прекршаја изречене казне у износу од 361.650 КМ, те поднесено шест прекршајних пријава.

Подаци МУП-а

Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске oд јануара 2024. године до фебруара 2026. године евидентиране су укупно 54 несреће на градилиштима, ком приликом је погинуло 11 радника, тешко је повријеђен 31 радник, а лакше је повријеђено 13 радника.

- Полицијски службеници су у свим случајевима поступали и надлежним тужилаштвима поднијели два извјештаја о почињена четири кривична дјела. Ријеч је о два  кривична дјела непредузимање заштите на раду, једном кривичном дјелу повреда основних права радника и једном кривичном дјелу повреда права из социјалног осигурања и 52 извјештаја о предузетим мјерама и радњама - саопштили су из МУП-а Српске за "Глас".

Несреће

Од 2024. до 2026. године забиљежене су укупно 54 несреће. Највише их је евидентирано 2025. године – 28, док је у 2024. години забиљежено 17, а у 2026. години до сада девет несрећа.

У овим несрећама живот је изгубило 10 лица. Смртни исходи нису забиљежени 2024. године, док је 2025. године страдало осам лица, а 2026. године два.

Током посматраног периода 31 особа је теже повријеђена, и то 10 у 2024. години, 15 у 2025, те шест у 2026. години.

Када је ријеч о лакшим повредама, евидентирано је 13 повријеђених лица – седам у 2024. години, пет у 2025. и једна особа у 2026. години.

Опрема

Када је ријеч о заштитној опреми, Драгана Врабичић наглашава да је неопходно да радници имају шљемове, рукавице, заштитне прслуке и одговарајућу обућу, али и да је веома важно да градилишта буду правилно обезбијеђена.

- Потребне су исправне и осигуране скеле, заштитне мреже и лица задужена за безбједност на раду која контролишу да ли се правила поштују - истакла је Врабичићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.