Живот у Буљиму и Слатини код Сребренице

СРЕБРЕНИЦA - Иако је више пута обнављан пут који од Горњих Поточара води до Буљима и Слатине и најспретнијем возачу треба око пола часа да пређе дионицу дугу тек нешто више од десетак километара. Лош пут је, тврде мјештани, кочница повратка и развоја тог дијела општине у којем је живјело више од 70 породица.

- Прије три године, када је пут мало поправљен, вратио сам се са оцем на огњиште. Овдје тренутно живе само двије породице, а вратило би се још мјештана, када би се асфалтирао, или бар поправио пут, каже Славко Радић (30).

 Он истиче да због лошег пута не може да се ожени.

- Ниједна дјевојка неће да су уда у село из којег се зими не може изаћи по десетак дана, јер се не рашчишћава пут, вели Славко.

Славко прича да су стричева и његова кућа обновљене прије три године захваљујући залагању комшије Сенахида Хасановића из сусједног села Слатина, који је одборник у Скупштини општине Сребреница. Кад је почела обнова у том селу Хасановић је, тврди Славко, инсистирао да се обнове и српске куће у Буљиму.

- Рекао је донаторима: "Aко нећете обнављати куће нашим комшијама Србима, не требају ни нама". Због тога су овдје међунационални односи на високом нивоу - истиче Славко у чијем дворишту смо затекли Мулу Хасановић (75) из Слатине.

У Слатину и од некадашњих 70 породица стално живи само десетак.

Јовановићи

Живорад Јовановић вратио се у Буљим са супругом Милевом. Обновљена му је кућа, а од УНДП-а је добио 30 оваца.

- Откако се појавила бруцелоза не можемо да продамо овце. У околним селима уништене су скоро све овце, а наше су здраве - казује Живорад и док припрема јагње за ражањ напомиње да нема никакав повод за славље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.