Живот исписан на свили и стаклу

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Данас су многи људи спремни да одустану од свог сна ако им не доноси велику зараду и радиће било шта друго да би обезбиједили материјалну сигурност. Зорица Мајмуновић из Источног Сарајева није једна од њих.

Она је велики дио свога живота посветила лијепим стварима, прво је продавала украсне предмете, који сваку кућу чине домом, а затим се и сама почела бавити осликавањем стаклених предмета и шалова. Ова самоука умјетница за себе каже да је одувијек имала склоност ка лијепом.

- Још када сам била тинејџерка, креирала сам себи одјећу коју би ми онда мајка шила. И то је дио мога талента који сам од прије неколико година примијенила на осликавање стакла. Прије тога сам увозила украсне вазе и здјеле, али сам све вријеме размишлљала како бих ја то могла да урадим - каже Зорица.

Поред сликања стакла, Зорица је недавно почела да осликава и свилене мараме.

- Одувијек сам много вољела шалове и ешарпе које су ручно рађене. Прије рата нису сви могли да имају или купе такву свилену мараму. И одатле жеља да почнем рад на свили - рекла је Зорица и додала да је у тај подухват ушла без неког предзнања о томе.

- Имала сам савјете од моје куме која је мало прије почела овим да се бави и користила сам оно што бих нашла на интернету. Рад са свилом је много захтјевнији него са стаклом јер немам право на грешку. Aко само једна кап падне на погрешно мјесто, она остаје ту, не може се опрати. Сама свила која је природан и осјетљив материјал тражи пуну пажњу при раду - истакла је Зорица.

Зорица каже да послије напорног радног дана навече у осмишљању и осликавању налази одмор.

- Осликавање ме опушта, растерећује и много уживам у томе. У сваки рад унесем мало своје душе. Да не погледам на сат и схватим колико је касно и какве ме обавезе чекају сутра, радила бих читаву ноћ. То је једино што ме зауставља - рекла је Зорица.

Према њеним ријечима, пријатељи и људи који се баве умјетношћу имали су само ријечи хвале за њене радове. Рекли су и да је њен сљедећи корак сликарство, које Зорица јако цијени иако се никада није опробала у томе. Засад каже да не зна да ли ће почети да се бави и тиме, али каже да ће похађати школу сликања како би унаприједила своје знање и примијенила на оно што тренутно ради.

Сања да отвори радњу

Иако сматра да се данас умјетност и лијепе ствари не цијене као раније, она нема намјеру да одустане од онога што јој доноси толико уживања и у шта улаже много љубави.

- Сан ми је да отворим једну радњу у којој бих у потпуности могла да се предам изради својих радова. Подијелила бих је на два дијела, на радионицу и продајни простор. У тој радњи бих сама и радила и продавала своје радове и вољела бих да ми то буде једини посао - истакла је Зорица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.