Живот бржи од раста плата

БАЊАЛУКА - Плате у Републици Српској расту, али истовремено узлазном путањом иду и трошкови живота. Иако статистички подаци показују да су примања у посљедњих годину дана надмашила раст цијена, већина домаћинстава са једном просјечном платом и даље не може да покрије основне мјесечне потребе.

Према оцјенама појединих економиста, суштина овог односа лежи у економском парадоксу, на папиру се живи боље, али се у пракси тај напредак готово не осјећа у свакодневним трошковима.

Најновији подаци Савеза синдиката Републике Српске показују да је просјечна нето плата у мају ове године износила 1.682 марке, што је за 133 марке или 8,6 одсто више него у истом мјесецу прошле године. Истовремено, синдикална потрошачка корпа порасла је са 2.737 на 2.911 марака, односно за 173 марке или 6,3 одсто.

Раст  плате бржи од раста трошкова живота

Статистика указује да је раст просјечне плате био нешто бржи од раста трошкова живота, што формално значи благо повећање куповне моћи становништва. Просјечна плата данас покрива 58 одсто синдикалне потрошачке корпе, док је годину дана раније покривала 56,5 одсто њене вриједности.

Ипак, у пракси тај помак остаје ограничен, јер се већи дио раста примања "троши" на паралелно поскупљење основних животних артикала.

Просјечна плата, међутим, не приказује стварну структуру зарада, јер је медијална плата знатно нижа и ближа реалном искуству већине запослених. Медијална плата означава износ који дијели све раднике на двије једнаке групе - половина зарађује мање, а половина више од тог износа.

За разлику од просјека, који је под утицајем највиших зарада у појединим секторима, медијална плата даје реалнију слику животног стандарда већине запослених. Према посљедњим доступним подацима, медијална нето плата у Републици Српској креће се око 1.350 до 1.400 марака, што значи да више од половине радника живи са примањима испод тог нивоа.

Између 55 и 60 одсто запослених са платом нижом од просјека

Процјене показују да између 55 и 60 одсто запослених има плату нижу од просјечне, што додатно потврђује ограничену репрезентативност просјека.

Другим ријечима, статистички просјек је помјерен навише због високих зарада у ужем дијелу сектора, док је већина радника концентрисана испод тог нивоа. Због тога велики број домаћинстава живи са примањима која су близу или испод границе потребне за покривање основних мјесечних трошкова.

И структура потрошачке корпе показује да грађани не осјећају значајније побољшање стандарда. Само за храну у мају је било потребно издвојити 1.339 марака, што чини 46 одсто укупних мјесечних трошкова четворочлане породице. У односу на исти период прошле године, издвајања за храну повећана су за скоро 79 марака.

Трошкови становања и комуналних услуга достигли су 722 марке и чине готово четвртину потрошачке корпе. За превоз је било потребно издвојити још 225 марака. Када се саберу само ове три категорије, храна, становање и превоз, долази се до износа од 2.288 марака, што је за више од 600 марака изнад просјечне плате у Републици Српској.

Управо ту, како истичу економисти, лежи суштина економског парадокса у Републици Српској. Иако статистика показује да су плате расле брже од цијена, највећи дио повећаних прихода се у пракси не претвара у већи стандард, јер га поништава раст основних трошкова живота.

Раст плата није равномјеран између сектора. У јавном сектору, посебно у здравству, образовању и јавној управи, забиљежен је двоцифрен раст зарада, док је у реалном сектору раст знатно скромнији и креће се углавном између шест и девет одсто. То значи да раст просјечних плата у великој мјери "вуче" јавни сектор, док реални расте спорије.

Посматрано по дјелатностима, разлике остају изражене. У стручним, научним и техничким дјелатностима просјечна плата од 2.186 марака покрива око 75 одсто потрошачке корпе, у информацијама и комуникацијама око 71 одсто, док у финансијском сектору, здравству и јавној управи тај однос износи око 70 одсто.

С друге стране, у трговини плата од 1.425 марака покрива тек 49 одсто корпе, у прерађивачкој индустрији 48 одсто, а у грађевинарству око 45 одсто. Најтежа ситуација је у угоститељству и хотелијерству гдје просјечна плата од 1.278 марака покрива свега 43,9 одсто потрошачке корпе.

Оваква структура показује да раст плата није искључиво резултат реалног економског раста, већ комбинација буџетских корекција, инфлаторних кретања и притиска тржишта рада, гдје послодавци повећавају зараде како би задржали раднике.

Позитивна околност је што је раст у јавном сектору у великој мјери резултат договора синдиката и Владе Републике Српске о повећању примања за око 72.000 запослених, што је помогло да зараде поново прате инфлацију. Ипак, кључни закључак остаје исти, Република Српска нажалост и даље има проблем ниског животног стандарда. Плате расту брже од цијена, али су и даље недовољне да просјечном домаћинству обезбиједе финансијску безбједност.

Према оцјенама појединих економиста, Српска данас функционише кроз двије паралелне слике, једну статистичку, у којој бројке показују раст и побољшање, и другу стварну, у којој већина запослених и даље не осјећа значајнији помак у животном стандарду. Управо у том раскораку између статистике и свакодневице, како сматрају аналитичари, лежи одговор на питање зашто грађани, упркос већим примањима, не осјећају да живе боље.

На све ово за "Глас Српске" указује извршна директорица Удружења за заштиту потрошача "Дон" из Приједора Муриса Марић, истичући да је данашњи живот много бржи од раста плата.

- Све ове године, раст плате не прати све скупљу потрошачку корпу, поготово у сегменту основних животних намирница. Просјечна лична примања тешко покрију и половину корпе. Нажалост, сва та повећања личних примања углавном позитивно осјете запослени у јавном сектору, не и они у реалном, у ком је запослена већина радног способног становништва. Нажалост, то је наша тренутна реалност - поручила је Марићева.

Храна

Према посљедњим подацима о синдикалној потрошачкој корпи, трошкови прехране у посљедњих годину дана порасли су са 1.260 на 1.339 марака, што је повећање од шест до седам одсто.

На први поглед умјерен, овај раст ипак има снажан ефекат, јер храна чини готово половину укупних мјесечних трошкова једне четворочлане породице.

Највећи раст цијена биљеже месо и месне прерађевине, са поскупљењем и до десет одсто.

Значајан раст уочљив је код млијека, сира и јаја, са повећањем од шест до девет одсто. Воће и поврће и даље остају најнестабилнија категорија, са сезонским осцилацијама и растом који у појединим периодима прелази десет одсто, па чак иде и више од 20 одсто у појединим случајевима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.