Фото: Зидине маме туристе
ЗВОРНИК - Директор Музеја у Бијељини Мирко Бабић са тимом археолога покренуо је археолошка истраживања Зворничке тврђаве, која се први пут спомиње 1410. године.
Пројекат је подржала Влада Српске са 5.000 марака, а општина Зворник одобрила је 6.000 марака.
- Ми заправо настављамо прије десет година започета истраживања, када смо отворили седам истражних сонди укупне површине 61 квадратни метар. Тада у неким сондама, због дубине, нисмо дошли до дна и сада желимо да обухватимо комплетне археолошке слојеве у тим дијеловима - појаснио је Бабић.
Aрхеолози тренутно истражују на простору падине Средњег града са сондама пет и шест, гдје очекују археолошке слојеве старије од средњег вијека. Оно што се досад крило дубоко под земљом у археолошким слојевима није било познато и управо у ове двије сонде, нагласио је Бабић, налазе се слојеви старији од средњег вијека, још од времена касног римског царства. Бабић је напоменуо да је тврђава током турске и аустроугарске владавине била у употреби, као и у вријеме Краљевине Југославије, када је служила као касарна.
Према Бабићевим ријечима, ископавање траје и у Доњем и у Средњем и у Горњем граду ове тврђаве са фантастичним распоном од близу 300 метара надморске висине. Поред археолошких ископавања паралелно трају и радови на уклањању растиња, које је свих ових година расло из зидова и уништавало их. Оно ће у двије фазе бити потпуно уклоњено, а након тога ће се приступити хортикултурном уређењу унутрашњости тврђаве и реконструисаће се комуникације, које су водиле до Горњег дијела града, да би читав комплекс био приступачнији јавности.
- Први пут након 20 година људи су дошли до куле на Средњем граду, која је и највећа на простору БиХ. Са подзидима она има преко 30 метара висине, с тим да су улази у њу урушени, али ћемо ипак доћи до врха. Обављамо упоредо и прецизно архитектонско документовање остатака, а читава ова кампања биће усмјерена на прављење амбициозног плана археолошких истраживања, која ће даље прерасти у конзерваторске и рестаураторске радове и на крају у ревитализацију тврђаве - објаснио је Бабић.
Према његовим ријечима, до средине љета требало би да имају један пројекат, који ће бити употпуњен бројним додатним подацима, који ће служити будућим финансијерима као добар повод за подршку даљим радовима.
У мају ће уклањање растиња бити завршено, а касније активности зависиће од обезбијеђених средстава.
Површина читавог комплекса је око 50 хектара са великим бројем објеката. Мирко Бабић је истакао да је послије Златоносовића утврђењем завладао деспот Ђурађ Бранковић. За његову супругу Ирину, у народу познату као Проклета Јерина, вежу се многе легенде, па и она да је, да би убрзала рад радника приликом додавања камена из руке у руку, камен гријала на ватри, па је продуктивност повећала три пута.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике