Жене у затвору због убистава, дроге, али и изборне крађе

БАЊАЛУКА - Иза решетака у Републици Српској налази се 16 жена, од којих најмлађа има 25, а најстарија 67 година, казали су "Гласу " у Министарству правде Републике Српске.

Оне су смјештене у Одјељењу за затворенике женског пола које се налази у Казнено-поправном заводу Источно Сарајево и то због кривичних дјела тешко убиство, убиство, неовлаштена производња и промет опојне дроге те злоупотреба службеног положаја или овлашћења.

- Неке од припадница женског пола осуђене су на затворску казну због кривичних дјела превара или обмана при добијању кредита, угрожавања јавног саобраћаја, противправног одузимања слободе у помагању, изборне преваре, фалсификовања новца те давање лажног исказа - навели су у Министарству правде.

• Породиље и дјеца

У Министарству правде Републике Српске наводе да у Одјељењу за затворенике женског пола није забиљежен пораст броја жена у односу на претходни период.

- Такође, у Одјељењу за затворенике женског пола нема породиља које издржавају затворске казне - поручили су из Министарства правде.

Одредбама Закона о извршењу кривичних и прекршајних санкција Републике Српске прописано је да затвореница-мајка може задржати дијете до дјететове навршене двије године живота, послије чега се оно, у споразуму са мајком, предаје породици или органу социјалне заштите надлежном према мјесту пребивалишта, односно боравишта мајке.

- Сходно томе у Одјељењу за затворенике женског пола при затвору у Источном Сарајеву постоје просторије намијењене за мајку и дијете, али тренутно на издржавању казне затвора немамо случајеве да борави затвореница са дјететом - наводе у Министарству правде.

У казнено-поправним установама Републике Српске могуће је рећи судбоносно "да", а од почетка 2025. године, па закључно са 31. мартом ове године, склопљен је један брак у затворима у Српској.

Социолог Јадранка Берић наводи да је податак о броју жена иза решетака релативно мали у односу на број мушкараца у затворском систему те да је то у складу са глобалним обрасцем да жене рјеђе долазе у сукоб са законом.

- Социолошки гледано, разлози за то леже у различитим процесима социјализације и полним улогама које обликују понашање жена и мушкараца. Жене су у већини друштава социјализоване да буду мање склоне насиљу и ризичним понашањима па се њихов криминалитет чешће јавља у сфери економских или административних девијација, док су мушкарци доминантни у насилним и организованим облицима криминала - казала је "Гласу" Берићева.

• Стабилан и разнолик криминал

Чињеница да у посљедњем периоду није забиљежен пораст броја затвореница, наводи Берићева, указује на стабилност криминалног обрасца код жена.

- То може значити да друштвене околности нису произвеле нове таласе криминала међу женама, да превентивне мјере и социјална контрола функционишу те да женски криминалитет у Републици Српској остаје спорадичан и без трендова раста. Истовремено, разноликост кривичних дјела међу затвореницама показује да женски криминалитет није ограничен на једну сферу - наглашава Берићева.

Насилна дјела се најчешће повезују, наводи, са личним и породичним конфликтима, док економска и административна дјела одражавају укљученост жена у професионалне и друштвене сфере гдје се отвара простор за злоупотребу.

- Саобраћајна и изборна дјела указују на учешће жена у ширем друштвеном животу па самим тим и у његовим девијацијама - наводи она.

Посебно је занимљиво, истиче, то што је у протеклом периоду склопљен само један брак у затворском систему Републике Српске.

- Бракови у затвору су ријетка појава, јер затворски режим отежава одржавање интимних односа, стигма обесхрабрује партнере да улазе у брак, а практичне препреке и психолошки фактори додатно умањују вјероватноћу склапања брака. Затворенице се најчешће фокусирају на издржавање казне и реинтеграцију, а не на склапање нових бракова - поручује Берићева.

Све наведено, наглашава, показује да женски криминалитет у Републици Српској, иако бројчано мали и стабилан, има разнолику структуру и носи специфичне изазове.

- Кључни проблем није само у самом затворском систему, већ у реинтеграцији жена у друштво, гдје стигма, економска несигурност и породични односи играју пресудну улогу. Женски криминалитет се стога мора посматрати у ширем друштвеном контексту, као одраз социјалних улога, економских прилика и културних норми које обликују понашање жена у друштву - закључила је Берићева.

• Осуде

Јадранка Берић наводи да се највећи изазови у реинтеграцији жена након изласка из затвора односе на стигму и дискриминацију, јер се жене које су биле у затвору суочавају са снажнијом друштвеном осудом него мушкарци.

- Повратак у породицу може бити тежак, нарочито ако су дјеца повјерена социјалним службама или породици, док економска несигурност и проблем запослења додатно отежавају реинтеграцију. Психолошка адаптација на живот ван затвора захтијева вријеме и подршку, а програми за реинтеграцију жена су често слабије развијени него за мушкарце, што додатно отежава социјалну инклузију - наводи Берићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.