Здравствене установе суочене са одласком младих љекара

Јасмина Салопек Томашевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Здравствене установе суочене са одласком младих љекара

БАЊАЛУКА - Поједине болнице у Српској суочене су са одласком младих љекара, који одлазе у приватни сектор или иностранство, прије него што испуне своје обавезе по основу уговора о специјализацији, што здравственим установама осим новчане штете ствара и кадровску несигурност.

Међу њима је и приједорска болница "Др Младен Стојановић", чији је в.д. директора Мирослав Бијелић потврдио да од 27 љекара, који су од 2020. године до сада прекинули радни однос с болницом по различитим основама, њих петоро није испунило своје обавезе по основу уговора о специјализацији. Он је навео да је у три случаја покренут судски поступак укупне вриједности око 337.000 КМ, колико је болница и уложила у њихову едукацију.

- У једном случају потписан је споразум о измирењу дуга у ратама, док је у једном случају у току припрема документације за утуживање - рекао је Бијелић Срни.

Са таквим проблемима суочава се и болница у Зворнику, гдје су претходних година забиљежени случајеви да љекари, након специјализације или док она још траје, напуштају установу иако су у обавези да на радном мјесту остану одређени период. Директор те болнице Иван Поповић рекао је за "Глас Српске" да је, откако је он постављен на функцију, неколико љекара отишло прије истека уговора.

- Имали смо случајева да љекари заврше специјализацију о трошку болнице, а потом оду у иностранство или пређу у неку другу здравствену установу, без измирења обавеза према нашој болници - казао је Поповић.

Према његовим ријечима, већину таквих случајева добили су на суду и сада су у фази извршења пресуде, а са неким специјализантима је потписано судско поравнање па ће дио дуга отплатити у ратама.

Поповић истиче да је, према важећем закону, љекар дужан да након специјализације остане у радном односу са болницом дупло дуже.

- То значи да специјализација од пет година носи обавезу од 10 година рада у истој установи. Међутим, проблем настаје јер закон није јасно прописао санкције за оне који прекрше уговор - навео је Поповић и додао да свака болница има своје уговоре, али и да сваки суд има различито тумачење, што траје годинама и прави проблем у здравственом систему.

Финансијски гледано, највећи трошак није сама специјализација, већ плата љекара коју му установа исплаћује свих тих година школовања.

С друге стране, требињску болницу која тренутно на специјализацији има 53 љекара, према ријечима директора Недељка Ламбете, до сада нико није напустио.

- Наравно, законска регулатива предвиђа уговоре који штите болнице у случају ранијег одласка љекара - навео је Ламбета.

УКЦ

У највећој здравственој установи у Српској, Универзитетском клиничком центру у Бањалуци, немају проблема да одливом кадра.

То потврђује генерални директор ове установе Владо Ђајић, који истиче да  специјализанте шаљу да знање усавршавају у Америци, Њемачкој, Аустрији, Словенији и Србији.

- Трудимо се да у УКЦ доводимо љекаре из иностранства који нашем кадру показују новине у лијечењу, тако да код нас нема недостатка љекара нити имамо проблема са едукацијом - истакао је Ђајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.