Спас привреде тражити у туризму и ИТ сектору
БАЊАЛУКА - Да мањак наруџби не престаје да пише отказе у фабрикама потврђује податак да је у протеклих мјесеци без посла у Српској остало 1.100 људи, док прогнозе привредника нису охрабрујуће ни за наредни период.
Информације о статистичким показатељима стања у области прерађивачке индустрије и њиховом кретању у првој половини 2024. године јуче су биле на дневном реду Владе РС, након чега је министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Данијел Егић истакао да је због кризе, која је захватила западну Европу, највише погођен сектор дрвопрераде, чији се производи највише извозе у западну Европу.
На том подручју се, према његовим ријечима, појавила нелојална конкуренција, прије свега, производа из Украјине.
- Око 1.100 људи у Српској остало је без посла због отказивања уговора из иностранства, а усљед кризе која је захватила западну Европу. С тога је неопходно мијењати структуру наше привреде те тежити развоју грана које су високопродуктивне, а то је дугорочна политика и стратегија развоја Владе на коју морамо обратити посебну пажњу - рекао је Егић.
Предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић истакао је за “Глас Српске” да је веома тешко дати краткорочне одговоре и мјере које могу поправити тренутно стање.
- Резултати за првих шест мјесеци говоре да је генерално у индустрији пад пет одсто, док је у прерађивачкој и нешто више. Када гледамо некад најзначајније гране у привреди Српске, примјера ради, дрвопрераду производња је пала за чак 30 одсто, док су обућари у минусу 15 одсто. То се на крају огледа и у смањеном извозу у првом полугодишту. С друге стране, имамо повећан увоз, тако да је спољнотрговински дефицит већи у односу на лани - казао је Ћорић.
Додао је да привреда Српске зависи од партнера из иностранства, а показало се да у овом тренутку и те земље, као што су Њемачка и Италија, имају истих проблема.
- Зато би се требало ослонити на неке гране које толико не зависе од иностранства, као што је туризам који биљежи позитивне трендове у току ове године, као и ИТ сектор, с обзиром на то да је дигитализација, како привреде тако и јавне управе у замаху. Управо у тим гранама требало би тражити позитивне токове, који ће колико-толико надомјестити извозни потенцијал грана привреде које су погођене свјетском кризом - рекао је Ћорић.
Према његовим ријечима, сада је веома тешко брзо реаговати и имати неки производ који ће бити конкурентан на европском тржишту.
- Усљед тако великог пада физичког обима производње дошло је и до смањења броја запослених у индустрији, што није добро. Међутим, привреда се бори и просјечна плата стално расте без обзира на такве токове - казао је Ћорић и додао да већ у септембру привредници морају знати какве услове могу очекивати у наредној години.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
