Друштво
Због листи чекања у јавним здравственим установама приватне клинике зарадиле 30 милиона КМ
Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Глас Српске
БАЊАЛУКА - Дуге листе чекања на прегледе и дијагностику у јавном здравству, али и знатно бржа услуга, лани су у касе приватних здравствених установа у Српској слили чисту добит од чак 28,7 милиона марака, што је за око шест милиона КМ више у односу на годину раније.
- Приватне здравствене установе у Републици Српској лани су оствариле чисту добит од 28,7 милиона КМ, што је за око шест милиона више у односу на претходну годину.
- Према подацима АПИФ-а, у приватном здравственом сектору било је запослено 1.063 радника, односно 193 више него годину раније.
- Представници приватних клиника истичу да је раст прихода посљедица великих листа чекања у јавном здравству и све већег броја грађана који плаћају прегледе да би брже добили услугу.
- Удружења потрошача упозоравају да раст приватног здравства није одраз бољег стандарда, већ нужде пацијената који не могу благовремено доћи до прегледа у јавном сектору.
- Највећу добит међу приватним здравственим установама у Српској остварила је ЗТЦ „Бања Врућица“ из Теслића.
Према званичним подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), раст обима посла лани пратило је и повећање броја запослених, па је у приватном здравственом сектору лани било ангажовано 1.063 радника, за 193 више него годину раније, када је добит у овом сектору износила 22,9 милиона КМ.
И док тржишни лидер Здравствено-туристички центар "Бања Врућица" и неколико водећих специјалистичких клиника биљеже милионске профите, представници потрошача и медицинске струке упозоравају да овај тренд није одраз луксуза, већ насушне потребе грађана који су приморани да плаћају лијечење из свог џепа.
Предсједник Удружења приватних здравствених установа РС Саша Јовичић истакао је за "Глас" да приватне установе све више преузимају улогу сервиса доступног пацијентима, посебно када је ријеч о брзини пружања услуга.
- Не раде све здравствене установе исто. Неке су укључене у систем јавног здравства и пружају услуге на књижицу, неке раде комерцијално, а неке комбинују
оба модела. Али суштина је да се у приватном сектору настоји пацијенту омогућити што бржа услуга - рекао је Јовичић.
Према његовим ријечима, раст прихода и броја запослених није случајан, већ резултат све веће потражње грађана који не желе да чекају мјесецима на прегледе и дијагностику.
- Ми нисмо на буџету. Имамо могућност или да зарадимо или да пропаднемо. Зато се трудимо да оптимизујемо ресурсе и организујемо систем тако да пацијент све заврши на једном мјесту, од вађења налаза до тумачења резултата - истакао је Јовичић.
Додаје да значајан дио добити приватне установе враћају у унапређење рада, модернизацију и опрему, јер без тога, како каже, не могу остати конкурентне.
- Тржиште је отворено и пацијент бира гдје ће се лијечити. Управо због тога приватне установе морају стално да улажу у опрему, кадар и организацију рада ако желе да опстану - казао је Јовичић.
Он упозорава да је све већи проблем одлазак медицинског кадра, не само из јавног у приватни сектор у Српској, већ и у приватне болнице у ФБиХ и иностранству.
- Данас имате ситуацију да приватне болнице у Сарајеву нуде знатно веће плате и да људи одлазе тамо. Ми се морамо борити да љекари и медицинске сестре остану овдје, јер нас је све мање и народ неће имати ко да лијечи - поручио је Јовичић.
И извршна директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача "Дон" Муриса Марић сматра да раст профита приватног здравства није одраз луксуза или бољег стандарда грађана, већ директна посљедица проблема у јавном систему.
- Главни разлог је што у јавним здравственим установама не можемо завршити прегледе на вријеме, па су грађани приморани да иду у приватне клинике. Дуге листе чекања су кључни проблем - рекла је Марићева.
Она додаје да дио приватних установа има уговоре са Фондом здравственог осигурања, што им додатно обезбјеђује стабилне приходе.
- Ништа није чудно што расту приходи и што се отвара све више приватних установа. Грађани све чешће немају избора него да сами плате прегледе и дијагностику - навела је Марићева.
Када је ријеч о притужбама пацијената, она истиче да се грађани ријетко жале на цијене приватних услуга, јер здравље стављају испред свега.
- Људи ће прокоментарисати да је преглед поскупио са 50 на 80 марака, али то нису класичне жалбе. Када је здравље у питању, грађани дају и посљедњи динар ако ће брже доћи до прегледа и терапије - казала је Марићева.
Она сматра да би надлежни морали омогућити већу рефундацију трошкова за пацијенте који су принуђени да приватно раде прегледе које не могу благовремено добити у јавном сектору.
- Ако вам љекар препише ултразвук, а ви у јавном систему чекате три мјесеца, логично је да одете приватно. Такве трошкове би систем морао да рефундира - поручила је Марићева.
* Подаци АПИФ-а за прошлу годину
ТОП ПЕТ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА ПО ОСТВАРЕНОЈ ДОБИТИ
ЗТЦ "Бања Врућица" Теслић 8.348.825
ИМЦ Бањалука 7.142.054
Специјална хируршка болница
"С. ТЕТИК" Бањалука 4.254.202
ЗУ Специјална болница
из хируршких области
"Др Костић" 1.725.210
ЗУ Специјална болница
"АПОЛОН" Бијељина 1.153.792
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
