Због компликоване процедуре одустају од усвајања

БAЊAЛУКA - Иако у Српској тренутно око 590 дјеце одраста без родитељског старања, број малишана који се усвајају смањује се из године у годину. Разлог за то је велики број процедура које родитељи, који се одлуче на усвајање, морају да прођу.

Процес усвајања дјеце у Српској спроводе центри за социјални рад. Лани је усвојено 17, а у 2008. години 38 дјеце.

Стручњаци тврде да је усвајање најбољи начин збрињавања дјеце без родитељског старања, али је процедура изузетно дуга, јер посљедице погрешног избора нових родитеља могу да буду несагледиве.

- Будући родитељи морају да приложе родни и вјенчани лист, увјерење о држављанству, увјерење о примању прихода и посједовању некретнина, потврду од суда да родитељима није одузето родитељско право, љекарско увјерење, увјерење од Центра јавне безбједности да се против њих не води никакав кривични поступак. Поред тога, обавља се и разговор родитеља са психолозима и другим стручњацима - казали су у центрима за социјални рад у Српској.

Додали су да процес усвајања отежава и то што родитељи желе да усвоје дијете одређеног старосног доба, као и одређеног пола.

У центрима за социјални рад кажу да сва документа обрађују стручни тимови, послије чега слиједи увид у документацију педагога и социјалних радника.

- Aко је документација уредна, дијете иде у породицу на адаптациони период и процес усвајања још није закључен. Aко се родитељи у том периоду покажу брижним и пажљивим, Центар за социјални рад ће закључити процес усвајања - казали су у центрима и додали да процес усвајања може да траје и до пет година.

Осим компликоване процедуре усвајања дјетета, хранитељске породице, којих у РС има око 50, такође морају да прођу одређене провјере и да испуњавају задате услове, али услови нису толико ригорозни.

- Хранитељска породица мора да обезбиједи стамбени простор, односно кревет и радни сто дјетету. Дијете собу може да дијели с другим дјететом истог узраста и пола. Такође се провјерава да ли у породици има насиља и алкохолизма, а један члан породице мора да има стална примања - појаснио је Шмитран.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС казали су да је у хранитељским породицама смјештено око 355 малишана, а највећи број ових породица налази се на подручју Бањалуке,

Предсједник Удружења хранитеља и старатеља Бањалуке Мирослав Шмитран каже да је због повећања броја дјеце о којима не могу да брину биолошки родитељи ово удружење почело да спроводи пројекат којим промовише хранитељство.

Према његовим ријечима, дјеца која се смјештају у хранитељске породице нису увијек без родитеља, а често се дешава да су им родитељи на лијечењу зависности од алкохола, наркоманије или других болести.

- Биолошки родитељи у том случају углавном реагују са негодовањем, гдје највише проблема има Центар за социјални рад приликом изузимања дјетета. Важно је да дијете након што га хранитељска породица прими, има нормално одрастање - нагласио је Шмитран.

Он је додао да је хранитељство привременог карактера и траје до 18, евентуално до 25. године, док дијете не прође школовање.

Дјеца у домовима

У Министарству здравља и социјалне заштите РС кажу да је од 590 дјеце без родитеља, 170 без оба родитеља, око 220 родитељи су напустили, а 180 је оних малишана чији су родитељи спријечени да врше родитељску дужност због издржавања казне затвора или болничког лијечења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.